pratite me na:
Pretpostavljam da će većina čitalaca sa godišnjeg odmora doneti stotine, a neki i hiljade fotografija kojima će pokušati da zabeleže uspomene i dragim osobama približe doživljaj letovanja. Problem je što se tokom vremena količina slika i video materijala snimljenih pametnim telefonom ili foto aparatom značajno umnožava, pa na kraju imamo prepun računar sadržaja među kojima teško možemo da pronađemo baš ono što nas interesuje. Vremenom će situacija postati još mnogo gora. Uostalom, pisao sam o tome prošle nedelje.
Rešenje nam dolazi u vidu softvera, veštačke inteligencije koja je sposobna da analizira, prepozna i tumači različite vrste digitalnih sadržaja, pre svega fotografije, video i audio snimke. Manje upućenom čitaocu ovaj zadatak možda ne izgleda preterano komplikovan, ali je prepoznavanje sadržaja, na primer lica, jedan od najtežih zadataka koje možemo da postavimo pred bilo koji kompjuter. Srećom, danas imamo dovoljno znanja, generisanih podataka i procesorske snage da rešimo problem. Naime, računari će morati da „uče“. Preciznije, da najpre pregledaju desetine hiljada različitih materijala kako bi uspeli da „izvlače zaključke“, odnosno prepoznaju šablone. Ti šabloni odnose se na različite uglove pogleda na neki objekat, različita osvetljenja, delimičnu vidljivost, zaklonjenost nekim drugim predmetom itd. Rezultati, jednom kada ova tehnologija dostigne željeni nivo u masovnoj primeni, će biti neverovatni. Moći ćete, na primer, da tražite od računara sve fotografije na kojima se pojavljuje neko iz vaše porodice u paru sa nekim drugim, ili da tražite sve video snimke sa desetog rođendana vašeg deteta. Sledeći korak je upit tipa „daj mi sve fotografije i video snimke na kojima se pojavljuje Petar kada je imao između pet i sedam godina, na letovanju, na plaži, snimljeno u suton, tako da nije previše izgoreo na suncu“.
Bez softvera sposobnog da nam pomogne u sortiranju, skladištenju i pronalaženju konkretnih sadržaja, veoma brzo bismo se našli u situaciji u kojoj bi čovečanstvo bilo zatrpano na deponiji digitalnog smeća. Količina podataka ne znači mnogo ako im nije moguće odrediti značaj i staviti ih u odgovarajući kontekst. Zbog toga je sigurno da su jedini spas napredna softverska rešenja u vidu veštačke inteligencije.
Ostavi komentar