Hromirano krstarenje Internetom

2008 - Sep - 07

Moram priznati da sam prvobitno planirao da pišem o jednoj sasvim drugoj temi, ali će ona ipak morati da sačeka sledeću nedelju. Naime, pre nekoliko dana pojavio se novi program za pregled web stranica, (eng. web browser – pregledač), i odjednom postao glavna tema razgovora, članaka, blogova i foruma u svekolikoj IT zajednici sveta. Pored dobro nam poznatih ljutitih rivala, programa Microsoft Internet Explorer i Mozilla Firefox, te nešto manje popularne Opere, šanse da neka nova aplikacija ove vrste preuzme ozbiljan udeo u statistikama upotrebe i stekne značajniju popularnost mogu izgledati ravne nuli. Stoga bi i ovo bila samo još jedna sporedna i nebitna vest da potpisnik browsera pod imenom Chrome nije slavni Internet pretraživač i moćna kompanija Google.

Ako znamo da Google godinama podržava open source zajednicu koja razvija Firefox, može se postaviti pitanje odakle odluka o sopstvenom proizvodu? Pitanje je i koliko je izabran dobar momenat s obzirom da je nedavno izašao unapređeni Firefox u verziji 3.0 i da se nedavno pojavila verzija Intenet Explorera 8. Na zvaničnom blogu kompanije i jednom zanimljivom stripu (www.google.com/googlebooks/chrome), vodeći ljudi na ovom projektu objašnjavaju osnovnu ideju i prednosti novog proizvoda. Ono što je zanimljivo sa stanovišta praćenja trendova i budućnosti IT industrije jesu upravo njihovi razlozi i planovi.

Godinama unazad, a tvorci i rukovodstvo Googlea su među najglasnijima, intenzivno se priča o kompletnom prebacivanju sa resursa na lokalnim računarima i klasičnih operativnih sistema na Internet kao mesto na kome će se čuvati podaci i izvršavati aplikacije. Uostalom, o ovome sam u nekoliko navrata detaljnije pisao na ovim stranicama. Svesni ove činjenice, u Googleu su počeli da razvijaju web aplikacije za razne namene, od poznatog sistema za elektronsku poštu Gmail, preko Google Docs koji služi za obradu teksta, tabelarne proračune i slajd prezentacije, do kalendra koji brine o vašim obavezama. Ono što ostaje kao problem jeste izvršavanje tih aplikacija unutar web browsera koji su ponekad spori, nestabilni, nepouzdani i skloni “zaglavljivanju” koje je posledica načina na koji funkcionišu klasične web stranice. Zbog toga je Chrome zamišljen kao sredstvo da se svi ovi problemi prevaziđu, a odgovorni u Googleu tvrde da njihov cilj nije kreiranje još jednog browsera, već pouzdane platforme za izvršavanje naprednih web aplikacija. Ako u tome uspeju, Chrome bi mogao postati osnova web operativnog sistema budućnosti. Ovakvo razmišljanje je logično ako znamo da je Chrome razvio isti tim koji radi na paketu Gears koji unapređuje postojeće browsere kako bi njihove ostale aplikacije mogle nesmetano da funkcionišu.

Kolika će biti popularnost novog Googleovog “čeda” teško je i nezahvalno prognozirati, pogotovo što se još uvek radi o radnoj i nekompletnoj beta verziji čija je namena testiranje od strane velikog broja korisnika. Na prvi pogled, Chrome izgledom i osnovnim funkcionalnostima uveliko podseća na konkurente. Naravno, donosi i neke zanimljive novine, ali je pitanje koliko će one, uz ime proizvođača i najvaljene web aplikacije, biti dovoljni za uspeh na strogom tržištu korisnika Interneta.