Gradovi budućnosti su u naučno-fantastičnim filmovima obično prikazani kao prenaseljena mesta, neretko veoma zagađena, sa ogromnim zgradama i uslovima za život koji baš i ne garantuju dobrobit ljudi. Sa druge strane, postoji i neuporedivo primamljivija vizija mega-zgrada sa desetinama hiljada stanara, konstruisanih kao samodovoljne eko-celine koje se napajaju energijom iz obnovljivih izvora, poseduju sopstvene zelene površine i parkove, te nude rešenje za sve veće probleme porasta broja stanovnika, deficita energenata i zagađenja prirode u modernom svetu.
Naravno, stručnjaci širom sveta već rade i na brojnim drugim rešenjima u rasponu između dva opisana ekstrema. Pametne kuće i razne vrste inovacija vezanih za kontrolu i optimizaciju uslova stanovanja o kojima sam ranije pisao samo su deo jedne šire inicijative prevazilaženja brojnih izazova sa kojima se čovečanstvo suočava. Mogućnost kontrolisanja klime na većim površinama i postizanje idealnih uslova za život tokom cele godine ozbiljna je oblast kojom se inženjeri moraju intenzivno baviti, pogotovo ako u obzir uzmemo klimatske promene, bilo da su rezultat prirodnih procesa ili delovanja ljudi. Ne govorim ovde o teorijama zavere i sličnim besmislicama, već o razvoju i primeni tehnologije za dobrobit ljudi.
Jedan zanimljiv koncept stiže iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, zemlje poznate po arhitektonskim čudima. Naime, oni će biti domaćini Svetske izložbe 2020. godine, do kada planiraju da naprave „grad unutar grada“, sa više od 100 hotela, mnoštvom ekskluzivnih prodavnica, zabavnim centrima, zdravstvenim i kulturnim ustanovama. Ceo kompleks će se nalaziti unutar ogromne kupole otvorene zimi, ali zatvorene tokom vrelih letnjih meseci kako bi posetiocima omogućili ugodan boravak. Ukoliko se pokaže kao uspešan, ovaj projekat bi mogao da posluži kao uzor za stvarne gradove budućnosti.
Ostavi komentar