Globalno prestrojavanje i zagrevanje

2008 - Jul - 06

Pretpostavljam da svi koji poslednjih meseci posećuju benzinske pumpe ili samo prate rast cena energenata na domaćem i globalnom tržištu razumeju zbog čega su ušteda energije, reciklaža, globalno zagrevanje i smanjenje zagađenja sve dominantnije teme kojima se, pored naučnika, novinara i boraca za zaštitu čovekove okoline, ozbiljno bave i kompanije, državni aparati i institucije. Industrija informacionih tehnologija i korisničke elektronike daje svoj doprinos kada je god to moguće, pa tako imamo sve više komponenti i uređaja koje štede energiju i smanjuju zagađenje – od “zelenih” procesora i hard diskova, preko novih vrsta baterija, do ekrana i displeja.

Upravo je kod ovih poslednjih nedavno došlo do otkrića koje bi trebalo da upozori i alarmira odgovorne. Naime, jedno istraživanje u SAD je pokazalo da LCD ekrani mogu da imaju štetniji uticaj na globalno zagrevanje od termoelektrana na čvrsta goriva. Ispostavilo se da nitrogen trifluorid, gas koji se koristi pri proizvodnji LCD ekrana i nekih drugih komponenti, ima višestruko veći uticaj na efekat “staklene bašte” od karbon dioksida, iako su ove tehnologije generalno poznate kao “ekološke” zbog minimalne potrošnje električne energije i jednostavnijeg procesa reciklaže. Proizvodnja i upotreba ovog gasa nisu ograničeni ili kontrolisani sporazumom iz Kjotoa iz prostog razloga što je njegova emisija za sada minimalna i bez bitnijeg uticaja na okolinu. Međutim, popularizacijom ove vrste displeja i njihovom sada već gotovo isključivom primenom u proizvodnji računarskih monitora i televizora, mogli bismo da imamo novi veliki problem za rešavanje.

Naravno, postoje i oni koji tvrde da zagađenje jeste ozbiljna pretnja i da su reciklaža i ponovno korišćenje sirovina neophodni, ali da je globalno zagrevanje prenaglašen problem. Njihov argument je činjenica da su promene u srednjoj godišnjoj temperaturi izuzetno male i da će se ozbiljni efekti osetiti tek za nekoliko hiljada godina, da je zagrevanje zabeleženo samo u velikim svetskim gradovima i njihovoj okolini, kao i da su promene prirodan rezultat smene geoloških epoha.

Kako bilo, tek ukoliko budu na vreme preduzete odgovarajuće mere i pronađen način da se kontroliše njegova potrošnja ili potpuno izbaci iz upotrebe nitrogen trifluorid, još jedna pretnja po čovekovu okolinu biće otklonjena. Takođe, može se desiti da neka nova tehnologija zameni LCD ekrane brže nego što se nadamo. Trebalo bi da za sve to vremena ima dovoljno, pogotovo što je opasnost primećena na vreme. U toku sledeće godine dobar deo zapadnih razvijenih zemalja preći će u potpunosti ili uglavnom na sistem digitalne televizije, što će dodatno povećati proizvodnju LCD panela. Ono što je poprilično alarmantno jeste činjenica da će zbog toga, prema nekim predviđanjima, do kraja 2009. godine samo u Sjedinjenim Državama preko 80 miliona analognih televizora završiti u smeću. Nadam se da će veći deo biti recikliran ili na neke druge načine ponovno upotrebljen, jer je savremena tehnologija veliki čovekov prijatelj dokle god smo svesni da je životni vek uređaja kratak i da moramo da mislimo kako da nas zastarele tehnologije ne ugroze.