Pre nekoliko dana je bio rođendan jednom dugogodišnjem prijatelju koji živi u Nemačkoj. Naravno, nazvao sam ga da mu čestitam, poželim sve najbolje i čujem šta se dešava u njegovom životu. Za našu današnju priču zanimljiva je činjenica da sam za tu namenu koristio računar, Internet i program koji se zove Skype, a pomoću koga je, pored razgovaranja, moguće dopisivanje tekstualnim porukama i direktno razmenjivanje fajlova, kontakata i drugih informacija. Pored toga, ukoliko sagovornici poseduju web kameru, imaju mogućnost i da vide jedan drugoga, što je jedan od glavnih razloga zbog čega sam baš ovaj metod koristio pri pozivu pomenutog prijatelja.
Na tržištu za ovu namenu postoji mnogo softverskih aplikacija sa sličnim funkcionalnostima. Većina njih su besplatne, kao što je besplatno i pozivanje bilo koga, bilo gde u svetu. Preciznije, ne naplaćuje se ukoliko pozivate nekoga na računar. Ako želite sa računara da zovete bilo koji fiksni telefonski broj, potrebno je najpre da na svoj nalog kod servisa koji obezbeđuje softver uplatite određenu sumu novca i tako kupite kredite za razgovor. Cena minuta je i u tom slučaju izuzetno mala, pa je ovo sve popularniji način komunikacije na velikim udaljenostima.
Prenos glasa putem Interneta, odnosno Internet telefoniju ili IP telefoniju, omogućuje protokol koji se naziva Voice over Internet Protocol (eng. glas putem Interneta), skraćeno VoIP. Ovim putem moguće je, korišćenjem Internet infrastrukture, direktno povezati i koristiti za audio razgovore računare, pametne mobilne telefone sa instaliranim VoIP softverom i specijalizovane namenske VoIP telefone. Za povezivanje sa fiksnom telefonskom mrežom potrebno je da se instaliraju posebni adapteri i konvertori kod provajdera ili korisnika. Ono što je neophodno za bilo koji oblik korišćenja ovog sistema, jeste brzi (brodbend) pristup Internetu koga omogućuju iznajmljene linije, ADSL, kablovski Internet, wireless itd.
Za razliku od klasične telefonije, VoIP protokol glas digitalizuje i šalje ga kao kompresovani audio zapis kroz standardnu računarku mrežu. Odatle potiču i osnovni problemi sa kojima se možete susresti. Ukoliko, na primer, Internet protok na bilo koji način uspori, kvalitet zvuka drastično opada i može se desiti da dođe do “seckanja” i gubitaka čitavih rečenica. Zbog toga nije preporučljivo da preuzimate fajlove ili krstarite web stranama dok razgovarate. Ostali problemi tiču se sigurnosti, otpornosti na nestanak električne energije i odloženog prenosa glasa u slučajevima kašnjenja na mreži. Srećom, većina ovih problema odavno nije prepraka za upotrebu, pogotovo ako u vidu imamo uštede koje je moguće ostvariti.
Razvoj Interneta omogućio je vezu i komunikaciju između ljudi širom sveta, a računar i njegova upotreba su dobili potpuno novu dimenziju. Usavršavanje infrastrukture i ogromne brzine pristupa koje polako postaju uobičajene dovele su do pojave novih servisa i mogućnosti. Umesto da putem Interneta komuniciramo elektronskom poštom ili u najboljem slučaju brzim tekstualnim porukama, danas imamo prenos glasa i slike u realnom vremenu i zadovoljavajućem kvalitetu. Naravno, to nas dovodi do Mreže kao univerzalnog medija i do razvoja Internet televizije, o čemu sam već pisao na ovim stranicama.
Ostavi komentar