Fabrika znanja

2009 - May - 10

Koliko tehnologija utiče na ljude? Može li softver promeniti svet? Na ova pitanja verovatno ne postoji jednoznačan, a sigurno ne i jednostavan odgovor. Ipak, kada bismo uspeli da zanemarimo sve sociološke, kulturološke i ontološke rasprave o industrijskim revolucijama, savremenom svetu i smislu postojanja ljudskog roda, mogli bismo sa sigurnošću da tvrdimo kako je tehnologija, hteli mi to ili ne, značajno promenila naše živote – i to na bolje. Zauzvrat, izgleda da smo i mi uticali na tehnologiju, odnosno da smo je prilagodili svojim potrebama i učinili značajno humanijom i interesantnijom, što svakako anulira dobar deo argumenata njenih protivnika. Prilagođenost elektronskih uređaja zahtevima, očekivanjima i razmišljanju korisnika najočiglednije se i svakodnevno manifestuje u oblasti mobilnih uređaja, ali se prava revolucija u stvari desila u svetu softverskih rešenja.

Softverski proizvodi u početku su pisani isključivo sa tehničkim zahtevima na umu i zbog toga su za korisnike često bili veoma neudobni za upotrebu. Neuporedivo više pažnje poklanjano je programskom kodu, komplikovanim algoritmima i proračunima, dok je ono što korisnik vidi na ekranu najčešće bilo svedeno na jednu liniju u koju treba unet komande ili monotoni formular za popunjavanje. U vreme kada su računare upotrebljavali samo naučnici i eksperti ovo je bilo prihvatljivo, ali je navika ostala i kada je, pojavom PC računara, broj korisnika porastao neverovatnom brzinom, a njihova struktura se bitno izmenila. Danas računare i druge elektronske uređaje koriste svi, bez obzira na godine, zanimanje ili tehničko predznanje. Zašto da to iskustvo za sve nas bude naporno, konfuzno i često bolno? Kvalitetan programski kod i dalje je od presudne važnosti, ali krajnjeg korisnika taj aspekt ne interesuje. Sa druge strane, ono sa čime se ona ili on susreću je prikaz na displeju koji mora biti intuitivan, pregledan, jednostavan za upotrebu i pravilno organizovan. Ukratko, takav da unapred predviđa potrebe korisika, da mu na inteligentan način pruža samo neophodne informacije i da što više oponaša navike i pojave iz realnog sveta.

Internet je velikim delom uticao na promenu paradigme korisničkog iskustva (eng. user experience) i korisničkog okruženja (eng. user interface), najviše zbog toga što na webu postoji sloboda dizajniranja stranica i drugih sadržaja. Međutim, i ovde je u početku, pa čak i danas, bilo mnogo “lutanja” i rešenja koja su bila zanimljiva samo njihovim tvorcima. Srećom, u poslednjih nekoliko godina stvari se iz korena menjaju, pa se sve više pažnje posvećuje arhitekturi (organizaciji) informacija, ergonomiji i jednostavnosti upotrebe, kao i prilagođavanju softverskih proizvoda osobama sa posebnim potrebama. U svetu poslovnih aplikacija ovo je veoma značajno jer im zaposleni pristupaju tokom čitavog radnog dana. Ako u video igricama imamo inovativni prikaz informacija i ljudi u tome uživaju, zbog čega isto pravilo ne bi bilo primenjeno na sve ostale vrste programa, pa da ljudi uživaju i u korišćenju poslovnih alata?

Važno je da shvatimo na koji se način menja softverska industrija, da se tim promenama prilagodimo i da iz novih trendova izvučemo maksimalnu korist za našu zemlju i mlade perspektivne stručnjake čije ideje i kreativnost moramo da negujemo i na pravi način podržavamo. Ponoviću ono što sam mnogo puta napisao na ovim stranicama, a to je da znanje i ljudi predstavljaju kapital čija vrednost ne može da opdane šta god se u svetu dešavalo. Upravo zbog toga treba celu Srbiju da pretvorimo u jednu veliku fabriku znanja.