pratite me na:
Isak Asimov, pisac i jedan od pionira žanra naučne-fantastike, definisao je sredinom prošlog veka, u jednoj od svojih priča, osnovna pravila robotike. Tri zakona koja bi trebalo da budu ugrađena u svaki oblik veštačke inteligencije, glase otprilike ovako. Prvo, robot ne sme da povredi ljudsko biće niti da svojim nečinjenjem dozvoli da čovek bude povređen. Drugi zakon kaže da roboti moraju da slušaju naređenja ljudi, osim ako se ona kose sa prvim zakonom. Na kraju, robot mora da štiti sopstvenu egzistenciju, ali tako da se to nije u suprotnosti sa prva dva zakona.
Ako su u prošlosti ova pravila bila zanimljiva za razigranu maštu umetnika, ona danas postaju životno važna osnova za uspostavljanje pravila pri projektovanju sistema veštačke inteligencije. Postoji čitava naučna disciplina koja se bavi etikom robotike i veštačke inteligencije. U njoj teoretičari decenijama unazad promišljaju o svim aspektima i eventualnim posledicama razvoja tehnologije. Neki stručnjaci smatraju da je potrebno dopuniti Asimovljeve zakone novim pravilima, pogotovo u svetlu novijih fenomena poput potrebe za zaštitom ličnih podataka korisnika. Jedna od ideja pretpostavlja četiri nova zakona. Prvi od njih ukazuje na to da digitalne tehnologije ne bi trebalo da zamene ljude, već da im pomažu u obavljanju profesionalnih dužnosti. Drugi se odnosi na to da veštačka inteligencija ni na koji način ne sme da kopira, odnosno „falsifikuje“ ljudski rod. Treći je malo kompleksniji i tiče se odnosa ljudi prema tehnologiji. Naime, cilj je da moderna rešenja budu dostupna svima i da nikome ne daju nesrazmernu prednost. Poslednji je posebno zanimljiv. U njemu se insistira na tome da svaki sistem veštačke inteligencije – softver ili robot – mora bez izuzetka i zadrške da identifikuje svoje vlasnike, kreatore i kontrolere. Na taj način svaka zloupotreba trebalo bi da bude sprečena.
Ukoliko ne želimo da se obistine apokaliptični scenariji iz naučno-fantastičnih knjiga i filmova u kojima inteligentne mašine pokoravaju ljudski rod, moramo na vreme da osmislimo sisteme zaštite i pravila na globalnom nivou. To što je čitava oblast napredne veštačke inteligencije još u povoju, ne znači da imamo vremena da čekamo i rizikujemo budućnost čovečanstva. Ostaje da vidimo koliko ćemo u tome uspeti.
Ostavi komentar