Energija servera

2011 - Nov - 06

Ovih dana japanci su postali ponosni vlasnici najsnažnijeg superkompjutera na svetu. Njihova kompanija Fujitsu, u saradnji sa istraživačkim centrima, a po narudžbi ministarstva obrazovanja, kulture, sporta, nauke i tehnologije (kod njih je to samo jedno ministarstvo), razvila je super računar nazvan “K”, što je početno slovo japanske reči za bilijardu (deset na petnaesti). Ovo stoga jer je “K” uspeo da premaši snagu od 10 petaflopsa, odnosno deset miliona milijardi matematičkih operacija u sekundi. Naravno, konkurenti – pre svih američke kompanaije i institucije – odmah će pojuriti da ovu brojku nadmaše jer se radi o trci koja traje decenijama. Stručnjaci se slažu da bismo uskoro mogli da imamo računare na nivou eksaflopsa (1000 petaflopsa), što je oduvek bilo samo pitanje vremena.

Mnogo je, međutim, zanimljivija informacija da bi takav superkompjuter bilo moguće konstruisati već sada, ali da bi bio finansijski neisplativ i to pre svega zbog nenormalno velike potrošnje električne energije koja iznosi desetine i desetine megavati godišnje. Slično je i sa serverima koje koriste velike IT kompanije, prvenstveno one koje posluju na Internetu. Da bi obezbedili dovoljne kapacitete, nesmetani promet podataka i jednaku brzinu pristupa sa bilo koje tačke na planeti, veliki globalni igrači širom sveta moraju da poseduju takozvane data centre, odnosno farme servera koje se sastoje od desetina hiljada povezanih moćnih računara. Pored potrošnje energije, ovakvi centri emituju enormne količine ugljen dioksida u atmosferu. Tako, na primer, svi Googleovi serveri mesečno proizvedu CO2 kao kada biste automobilom prešli milion kilometara.

U svetlu trendova obezbeđivanja energetske efikasnosti i podsticaja “zelenih” projekata u industriji informacionih tehnologija, ovakve brojke izgledaju kao svojevrsno “svetogrđe”, ali je to cena koja još uvek mora da se plaća pošto su superkompjuteri i farme servera mašine i sistemi sposobni da obrađuju velike količine podataka i obave najzahtevnije zadatke. Ovakva snaga zahteva mnogo energije, i to ne samo za napajanje, već i za hlađenje. Tu imamo nekoliko zanimljivih inicijativa koje bi mogle da obezbede efikasna i krajnje jednostavna rešenja. Facebook je, na primer, nedavno najavio da planira izgradnju farme servera u Švedskoj, neposredno ispod polarnog kruga. Na taj način arktička klima će pomoći rashlađivanje opreme, a obližnja reka sposobna je da obezbedi dovoljno električne energije. Izgradnja bi trebalo da počne sledeće godine, a ceo sistem će da obuhvati tri serverske hale na površini velikoj kao 11 fudbalskih terena. Ovo nije prvi ovakav projekat jer je pre dve godine Google sagradio slično postrojenje u Finskoj, dok je Microsoft najavljivao izgradnju serverske farme u Sibiru.

Što se tiče našeg eksaflopsa superkompjutera, predviđanja su da bi on mogao ugledati svetlo dana negde oko 2020. godine, kada tehnologija toliko napreduje da on može da troši “samo” 20 megavata godišnje, što je granica isplativosti u smislu računa za struju. Ja bih rekao da je granica isplativosti u pogledu očuvanja prirode mnogo niža, o čemu bi trebalo da misle sve zainteresovane strane i da još više ulažu u zelene tehnologije.

Zanimljivost: Energija koju potroše Google serveri za jednu pretragu nekog pojma mogla bi da napaja električnu sijalicu od 100 vati čitavih 11 sekundi.