Ekonomija znanja

2008 - Mar - 30

U vremenu u kome živimo informacija postaje presudan resurs, pa efikasnost i produktivnost direktno zavise od posedovanja i analize informacija. Informacione i telekomunikacione tehnologije (IT) zbog toga igraju veoma značajnu ulogu na globalnom tržištu. Dovoljno je ilustrativan podatak da u razvijenim ekonomijama informatički radnici zauzimaju preko 70 procenata radnih mesta, odnosno da se sve više radi “glavom” umesto rukama. Od svih oblasti IT industrije usluge i razvoj softvera postaju najznačajnije grane iz prostog razloga što je savremeni hardver nezamisliv bez aplikacija koje bi ga pokretale, a potom i zato što se unapređenjem postojećeg i projektovanjem novog softvera postižu pozitivni efekti u poslovanju u rekordnom roku i uz minimalna ulaganja.

Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred moderna softverska rešenja su brzina razvoja, kompatibilnost za različitim platformama (mobilni uređaji, web, različiti operativni sistemi) i otvorenost za proširenja, nadogradnju i konstantne promene zahteva. Web zbog svoje dostupnosti i jednostavnosti distribucije polako postaje dominantno okruženje, pa je većina rešenja kompletno ili barem delimično urađeno kao web aplikacija. Najznačajnije nove tehnologije i trendovi na webu su takozvani Web 2.0 i AJAX u domenu korisničkog okruženja, open source platforme za brzi razvoj, te RSS i slični standardi kao način distribucije sadržaja i podatka. Povezivanje web rešenja sa informacionim sistemima i bazama podataka zahteva primenu softverske arhitekture koja dozvoljava i podržava primenu web servisa i povezanih nezavisnih komponenti gde god je to potrebno. Naravno, razvoj softvera bitno zavisi i od aktuelnih trendova u proizvodnji hardvera, a za naredni period posebno će biti zanimljiva eksploatacija mogućnosti novih procesora sa više jezgara i još neka dešavanja. Ne smemo zaboraviti da postoje i trendovi koji nisu direktno vezani za tehnologiju, a koje oni koji se bave razvojem softvera jednako moraju da imaju na umu. Primer su novine u definsanju cena, načinima licenciranja i distribucije softvera, a sve kao rezultat brzine promena u informatičkom dobu.

Zanimljivo je da mnogi stručnjaci smatraju kako se već sada nazire kraj informatičke ere i da se nalazimo na pragu ulaska u novo doba za koje je Piter Druker, proslavljeni autor u oblasti ekonomije i menadžmenta, uveo naziv “ekonomija znanja”. U godinama koje slede sva pravila, mehanizmi i načini delovanja moraju biti prilagođeni svetu kao “globalnom selu” u kome je znanje (eng. know-how), kao rezultat posedovanja i analiziranja informacija, često daleko najvažniji i najskuplji resurs. Doktor Stiven Kovi, poznati pisac i predavač, takođe ističe da je ljudsko društvo ponovo u globalnoj tranziciji, ali on novu eru zove “doba mudrosti”. Naime, za pravu primenu znanja neophodno je da u obzir uzmemo i njegove aspekte koji se tiču rasuđivanja, etike, iskustva i intuicije, pogotovo ako znamo da individualnost i personalizacija postaju sve značajnije osobine savremenog društva. Na kompleksnost odnosa i sve izazove koje će pred nas postaviti novo doba biće moguće odgovoriti jedino uz pomoć adekvatnog korišćenja informacionih tehnologija i primenom vrhunskih softverskih rešenja, elektronskog poslovanja i Interneta.