pratite me na:
Razvoj informacionih tehnologija, elektronike i interneta u poslednjih nekoliko godina drastično utiče na navike i ponašanje ljudi, odnosno korenito menja perspektivu posmatranja mnogih fenomena – od komunikacije, preko masovnih medija i izdavaštva, do ekonomije. O svim ovim temama pisao sam u više navrata, a danas bih malo više pažnje da posvetim ekonomiji, ili preciznije takozvanoj „ekonomiji deljenja“, oblasti koja doživljava neverovatnu ekspaniziju.
Osnovni koncept je veoma jednostavan – umesto da se obraćamo velikim kompanijama i centralizovanim organizacijama, hajde da jedni drugima pružamo razne vrste usluga. Na primer, zašto bih se vozio taksijem ako može da me poveze komšija kome je moja destinacija usput, a kome ću za tu uslugu platiti upola manje novca nego što bi izneo taksi račun. E sad, logično je pitanje kako da se povežu oni kojima trebaju usluge sa onima koji su u mogućnosti da ih pruže. Tu na scenu stupa internet, odnosno specijalizovani portali za povezivanje, mobilne aplikacije dostupne u svakom momentu, kao i društvene mreže, Tviter i slični kanali komunikacije.
To je ideja, a ograničenje je samo mašta. Na primer, postoji nekoliko portala putem kojih možete da iznajmljujete bilo šta što imate u kući, zatim oni koji su svojevrsna berza poslova, od spremanja doma i odlaska u nabavku, preko čuvanja kućnih ljubimaca, do organizacije proslava, a tu su i originalne ideje poput servisa putem koga možete da obezbedite (iznajmite) parking mesto.
Naravno, u mnogim zemljama postoje i brojna zakonska ograničenja koja regulišu mogućnost ove vrste „poslovanja“. Ipak, sva dosadašnja iskustva su više nego pozitivna, a broj servisa u ponudi raste iz dana u dan. Sociolozi se već uveliko bave proučavanjem ovog fenomena i njegovog uticaja na društvo, a lično smatram da on može biti samo pozitivan dokle god postoje i poštuju se neke osnovne norme.
Zanimljivost: Statistika pokazuje da dve trećine onih koji učestvuju u ekonomiju deljenja pripadaju starosnoj dobi od 18 do 34 godine.
Ostavi komentar