U početku smo imali samo personalne računare. Kasnije su ovi “obični” kompjuteri prozvani desktop (eng. na stolu) kako bismo ih razlikovali od prenosnih modela koji se mogu koristiti u pokretu i mimo radnog stola. Ovi drugi dobili su ime laptop (eng. u krilu), premda to baš i nije najudobniji način za njihovu upotrebu, pogotovo ako se mnogo greju. Nije prošlo mnogo, a dobili smo i ručne računare nazvane – pogađate – palmtop (eng. na dlanu). Očekivao sam da će, prateći trend minijaturizacije dimenzija, naredni “top” imati neke veze sa zubima ili noktima, ali sam se prevario. Naime, u poslednje vreme sve popularnija vrsta računara postaju takozvani dashtop uređaji.
Nije potpuno jasno da li se GPS aparati koje sve češće viđamo u automobilima na ulicama gradova Srbije mogu striktno svrstati u ovu kategoriju, ali je suština da su dashtop računari oni koji se koriste u vozilu i postavljeni su na neki nači na kontrolnu tablu (eng. dashboard). U svakom slučaju, uređaji za navigaciju promovisali su ovu vrstu opreme, pogotovo što mnogi od njih poseduju dodatne funkcionalnosti poput mogućnosti reprodukovanja audio i video fajlova, komunikacije sa mobilnim telefonom, kalendara obaveza, imenika i slično. Pored GPS-a, u dashtop kategoriju mogu biti svrstani i “hands-free” uređaji za telefoniranje, sistemi za daljinsko praćenje vozila, mobilni TV aparati, satelitski radio, pa čak i sve popularniji uređaji za beleženje svih aktivnosti u vozilu (neka vrsta crne kutije za automobile).
Naravno, pravi smisao svi ovakvi sistemi dobijaju tek kada postoji mogućnost daljinskog bežičnog povezivanja na Internet i razmene informacija tim putem. U ovome će svakako značajnu ulogu imati popularizacija WiMAX tehnologije, ali su jednako značajni i softverski alati i prateći servisi. Na primer, na osnovu lokacije vozila (GPS), moguće je korisniku direktno na ekran dashtop računara slati sve neophodne informacije o bitnim (na osnovu konkretnih interesovanja putnika) objektima i dešavanjima u okolini. Ovo otvara prostor za dodatni razvoj mobilnog oglašavanja i razne druge usluge. Jedna od je i mobilno bankarstvo, o čemu sam pisao pre nekog vremena. U slučaju potrebe za naplatom putarine sistem na rampi može automatski da detektuje dashtop uređaj i da sa vašeg računa “skine” iznos za plaćanje putarine bez nepotrebnog zaustavljanja. Sličan princip može biti primenjen i za naplatu parkiranja i drugih usluga koje su bazirane na lokaciji automobila.
Nije sigurno u kom će se pravcu kretati razvoj ove vrste uređaja. Već sada imamo ozbiljna istraživanja i predviđanja da će GPS aparati u današnjoj formi praktično nestati ustupajućim mesto GPS-opremljenim pametnim telefonima i uređajima za navigaciju ugrađenim u automobile. To nam istovremeno govori da bi ono što je sada poseban namenski dashtop veoma brzo moglo postati obavezni deo svakog automobila, sa svim naprednim funkcionalnostima koje sam ovde spomenuo. Istovremeno, može se očekivati i mnogo ozbiljniji broj servisa i softverskih proizvoda koji će biti razvijani specifično za dashtop računare. Međutim, ono u šta možemo biti apsolutno sigurni jeste da tu nije kraj nastanka novih “topova” jer informacione tehnologije napreduju neshvatljivom brzinom, a za primenu računara samo je mašta granica.
Ostavi komentar