Dozvola za upravljanje računarom

2009 - Feb - 15

Mislim da odavno nema potrebe za posebnim isticanjem činjenice da je računarska pismenost veoma važna, kako za pojedince bez obzira na starost i posao kojim se bave, tako i za privredu i razvoj svakog naroda i države. Pri tome se, naravno, ne očekuje da svako postane IT stručnjak i koristi napredne alate i komplikovane programe. Osnove rada na računaru, poput obrade teksta i tabelarnih proračuna, upotrebe Interneta ili korišćenja štampača i druge prateće opreme postale su obavezna veština za gotovo svako zanimanje.

Koliko se informatičkoj pismenosti pridaje važnosti čak i u mnogo razvijenijim zemljama Evrope govori i postojanje organizacije inovativnog i simboličnog naziva European Computer Driving Licence Foundation, odnosno ECDL (eng. Evropska računarska vozačka dozvola). Ova neprofitna organizacija širom Evrope, ali i sveta (u verziji International Computer Driving Licence, ICDL) organizuje svoje filijale i razgranatu mrežu partnera koji, često u saradnji sa državnim institucijama i nevladinim sektorom, nude osnovnu obuku za korišćenje računara i odgovarajući ECDL sertifikat koji je priznat od mnogih država, kompanija i organizacija.

Kao što sam rekao, računarska pismenost ne podrazumeva obavezno napredna znanja – dovoljno je da poznajete osnovne koncepte i da ovladate bazičnim veštinama. Zbog toga i ECDL podrazumeva sedam važnih modula koji uključuju osnovne IT pojmove, upravljanje fajlovima, obradu teksta, tabelarne proračune, baze podataka, prezentacije i komunikaciju. Ako želite da u nekoj od navedenih oblasti steknete naprednija znanja, postoje posebni sertifikati za obradu teksta, tabele, prezentacije i baze podataka. Do sada, više od 9 miliona ljudi prošlo je kroz ovaj program, a plan je da do 2010 još najmanje 20 miliona u 148 zemalja bude računarski opismenjeno naporima ove organizacije, što je u skladu i sa evropskom strategijom i2010 o kojoj sam već govorio u više navrata.

Srećom, strategija razvoja informacionog društva Srbije koju je naša vlada usvojila krajem 2006. godine obuhvata i ECDL program, a Jedinstveni Informatički Savez (JISA) preuzeo je na sebe njegovu realizaciju. Za dobijanje ECDL diplome potrebno je da, nakon samostalne pripreme ili pohađanja kursa, položite ispit u nekom od ovlašćenih centara za testiranje. Nakon toga, bićete evidentirani u globalnoj bazi ECDL fondacije i imaćete dokaz o informatičkoj pismenosti koji važi bilo gde u svetu. Naravno, nije neophodno da položite ovaj ili neki od drugih testova da biste sebe smatrali informatički pismenom osobom, ali je dobro da postoje međunarodne institucije koje se bave ovom oblašću na nivou prosečnih korisnika, a ne samo IT eksperata.

Možda će neko reći da se ponavljam, ali je zaista neophodno da kao pojedinci, kao kompanije, kao država i kao društvo uradimo sve što je u našoj moći da poradimo na sebi i svojim znanjima, jer to zavisi samo i isključivo od nas. Već sada smo na pragu ere koju je Peter Druker nazvao ekonomija znanja, a u kojoj važi osnovno pravilo da je znanje moć. Ako ste čitali prošlonedeljni tekst, setićete se da odgovor učesnika Svetskog ekonomskog foruma u Davosu na pitanja o perspektivi naše zemlje glasi da Srbija, i pored svih problema, u mnogim oblastima zauzima vodeću poziciju u regionu. Da li ćemo dozvoliti da nas preteknu, pitanje je na koje samo mi možemo da damo odgovor.