Narodna poslovica kaže da u životu pojedinca svako vreme nosi svoje breme. Isto se pravilo može primeniti i na smene generacija. Posle drugog svetskog rata imali smo takozvanu „baby boom“ generaciju koja je stasala kao posledica optimizma i želje da se svet ponovo izgradi i bude bolje mesto za život. Nasledila ju je „generacija X“ koju, koliko god takve generalizacije nemaju mnogo smisla, u teoriji odlikuje mnogo više pragmatizma, ali i izvesna kriza identiteta. Sledila je generacija „Y“ tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, dok se danas se sve više govori o novoj „generaciji C“.
Slovo „C“ potiče od reči connected, odnosno povezano. I zaista, verovatno najdominantnija zajednička osobina mladih uzrasta od 18 do 34 godine koji se najčešće ubrajaju u ovu generaciju (premda se, strožije gledano, ovde mogu računati samo ljudi rođeni krajem osamdesetih i mlađi), jeste povezanost putem interneta i društvenih mreža, sve češće korišćenjem mobilnih telefona, tablet i drugih prenosnih uređaja. Zavisnost od tehnologije, o kojoj sam pisao prošle nedelje, određuje umnogome i njihove potrebe i navike. Zbog toga kompanije sve češće u svojim kampanjama targetiraju upravo ovu grupu i pokušavaju da iznađu najbolje načine da im se direktno obrate. Ispostavlja se da su to onlajn reklamiranje, oglasi u aplikacijama za mobilne platforme, korišćenje društvenih mreža i drugi savremeni kanali.
Neprekidna povezanost sa ljudima širom sveta, trenutni uvid u informacije na globalnom nivou i generalno viši nivo formalnog obrazovanja doveli su do nekoliko pozitivnih osobina nove generacije. Jedna od njih je mnogo viši stepen svesti o globalnim problemima i fenomenima. Tako će pripadnici ove generacije znatno češće i aktivnije učestvovati u akcijama vezanim za očuvanje čovekove okoline, brigu o energetskoj efikasnosti, ali i pomoć lokalnoj zajednici i svima kojima je ona potrebna. Prema jednom istraživanju, oko tri četvrtine tinejžera na svetu smatra da su klimatske promene veća pretnja čovečanstvu od ratova i kriminala, a oko 70% mladih australijanaca čini napore da smanji potrešnju energije i pored toga što praktično neprekidno koriste elektronske uređaje.
Kao što obično biva – iako se svi slažu da nove gereracije odrasle u informatičkom dobu odlikuju brojne zajedničke osobine – ne postoji u stručnim krugovima jedinstvena definicija, pa čak ni slaganje oko naziva. Zbog toga ćete se u napisima često susretati i sa terminima Generacija Z (zbog toga što su prethodne bile X i Y), Generacija M (od multitasking), Net ili Internet generacija. Neretko se koristi i izraz „digitalni domoroci“ jer su rođeni u digitalnom dobu u kome se osećaju prirodno. Kako god da ih nazvali, ostaje činjenica da stasavaju generacije mladih ljudi koje povezuju mnogi zajednički stavovi, način razmišljanja, vezanost za tehnologiju, povezivanje u virtuelne društvene mreže, kupovne i navike ponašanja. Generaciju C će jednog dana smeniti neki novi mladi (već se govori o generaciji alfa ili Google generaciji) i kao po običaju rado ćemo se sećati „dobrih starih vremena“. Zbog toga uvek treba živeti u sadašnjosti i punim plućima, bez obzira na to kojoj generaciji pripadate.
Zanimljivost: Premda pripadnici generacije C čine nešto manje od četvrtine ukupne populacije SAD, oni istovremeno predstavljaju 40% vlasnika pametnih telefona i oko jedne trećine ljudi koji poseduju tablet uređaje.
Ostavi komentar