Dolaze nove generacije

2010 - Oct - 10

U filmovima naučne fantastike od pre deceniju-dve imali smo često priliku da vidimo portabl uređaje koji staju u džep, a koji su sposobni da prikažu video zapis u kristalno čistoj visokoj rezoluciji bez ijedne greške ili “seckanja”. Danas su pametni mobilni telefoni i drugi slični uređaji višestruko prevazišli mogućnosti tada zamišljenih “čuda tehnike”, ali sposobnost brzog prenosa ogromnih količina podataka potrebnih za prikazivanje visokokvalitetnih filmova i drugih “pokretnih slika” putem mobilne telefonije još uvek nije do kraja dostignuta. Ovo će, međutim, ubrzo postati uobičajena pojava jer se sve ozbiljnije govori i radi na mobilnim mrežama četvrte generacije, takozvanim 4G sistemima.

Ruku na srce, neke ranije i postojeće tehnologije, poput u jednom momentu veoma popularnog WiMax servisa, rado su brendirane kao 4G, iako mnoge od njih u potpunosti ne ispunjavaju sve potrebne uslove. Sa druge strane, nije do kraja jasno definisano koji su to uslovi, što ostavlja mnogo prostora za proizvoljna tumačenja i marketinške trikove. Zbog toga imamo pravi mali tržišni rat među 4G standardima. Premda WiMax kao prvi ima izvesnu prednost i već ga upotrebljava nekoliko miliona ljudi širom sveta, sve je popularniji LTE sistem (skraćeno od 3GPP Long Term Evolution), a tu su još i Flash-OFDM, HC-SDMA i UMB. Koji će standard preuzeti primat na svetskom tržištu još je uvek neizvesno, kao i to da li će se pojaviti neka nova tehnologija.

Nesporno je, međutim, da 4G podrazumeva dramatično brži prenos podataka od postojećih 3G mreža, a ideja je da se brzine kreću od garantovanih 100 megabita u sekundi (uporediti sa 144 kbit/s kod 3G mreža), do idealnih 1 Gbit/s kada su korisnik i bazna stanica u neposrednoj blizini. Pored toga, za kvalifikaciju u mreže četvrte generacije bitno je da sistem obezbeđuje neprekinut protok informacija i nesmetani prelazak sa jedne bazne stanice na drugu, kao i još nekoliko tehničkih detalja. Naravno, mreže same po sebi nisu dovoljne, neophodno je da posedujete i odgovarajući telefonski aparat ili drugi uređaj za pristup, poput 4G modema za računare. Nekoliko proizvođača već je predstavilo svoje modele, ali se prava “navala” tek očekuje.

Jednom kada 4G mreže zažive u obimu u kome je to danas slučaj sa trećom generacijom, imaćemo i jako mnogo novih servisa koji će koristiti sve njihove prednosti. Najatraktivniji, premda ne i najvažniji, su mogućnost prikaza HD televizije i videa na zahtev. Takođe, može se očekivati i da softver na mobilnim uređajima dobije jednu sasvim novu namenu. Na primer, moguće je zamisliti hardverski relativno slab smartphone sa velikim ekranom koji služi samo kao terminal ka virtuelnom računaru na cloud computing serverima na Internetu. Na taj način praktično možete da radite na “mašini” neograničene snage u bilo kom momentu i na svakom mestu.

Neka predviđanja govore da ćemo 4G mreže u masovnoj upotrebi imati u naredne 2 do 3 godine, a svakako će se prvi efekti osetiti već tokom 2011. Biće to veliki skok u upotrebljivosti mobilnih mreža, ali je pitanje koliko će vremena proći pre nego što ovaj servis bude pristupačan i cenom. U međuvremenu, na nekoliko frontova se već radi na mrežama pete generacije (očekuje se njihovo uvođenje za desetak godina) koje će omogućiti stvarni bežični svet bez ikakvih ograničenja po pitanju brzine i mesta pristupa.

Zanimljivost: Očekuje se da će do 2013. godine na svetu biti oko 6 milijardi mobilnih pretplatnika, a da će otprilike trećina svih telefonskih aparata pripadati smartphone kategoriji.