Digitalno na papiru

2009 - Sep - 20

Više puta sam na ovim stranicama pisao o elektronskim knjigama, virtuelnim bibliotekama, uređajima za čitanje ovih formata i digitalizaciji kao neizbežnom procesu u modernom društvu u kome informacione tehnologije zauzimaju značajno mesto, te često iz korena menjaju naše navike i svakodnevne aktivnosti u fizičkom svetu. Možda je vreme da se na neki način odužim onima koji smatraju da je papir i dalje nezamenjiv medij za pravo uživanje u pisanoj reči, a da miris štampane hartije i prijatan osećaj pri listanju stranica nikakvi “gedžeti” još dugo neće uspeti da potisnu. Mogu da se složim sa ovakvim mišljenjem jer i sam delim istu strast, ali je zanimljivo kako i njima tehnološka dostignuća mogu mnogo da pomognu.

Konkretan povod za ovu temu je vest o mogućem sklapanju dogovora između nekoliko virtuelnih biblioteka digitalnih knjiga i izdavača sa jednom kompanijom koja proizvodi mašinu sa brzu štampu kompletnih knjiga. Ova naprava simpatičnog naziva Espresso Book Machine u mogućnosti je da čitavu knjigu od oko 300 stranica, sa sve izradom naslovne strane i koričenjem, proizvede za svega četiri minuta. Na tržištu je Espresso Book Machine prisutna nekoliko godina, a 2007. je dobila i nagradu za inovaciju godine. Sama ideja nije nova i prisutna je desetak godina od kada izdavači i velike knjižare pokušavaju da postignu najbolji odnos između potražnje i snabdevanja. Proizvodnjom knjiga na licu mesta značajno bi bili smanjeni magacinski i troškovi dopremanja, a čitaocima bi dela uvek bila dostupna.

Ono što je neophodno za ostvarenje ovog koncepta, osim relativno male i brze mašine za štampu koja ujedno obavlja i knjigovezačke operacije, su elektronske knjige i prava nad intelektualnom svojinom za legalno izdavanje i štampu. Problem knjiga rešili su Google Books, Project Gutenberg i druge virtuelne biblioteke, a sa autorskim pravima za sada ne postoje smetnje kod onih izdanja koja su postala javno vlasništvo (obično pedeset godina nakon što autor premine njegovi naslednici i izdavači gube ekskluzivno pravo na objavljivanje dela). Za knjige kod kojih se još uvek štampaju nova izdanja postoje brojna ograničenja, ali bi i ova prepreka mogla biti savladana ako se u slične inicijative aktivnije uključe izdavači i pisci. Naravno, ostaje još i odgovarajući softver kao veza između elektronskih knjiga sa Inteneta i mašine na kojoj će ona biti instant odštampana kada se pojavi zainteresovani čitalac.

Za sada je ipak osnovni problem u primeni ovakvih rešenja relativno visoka cena samih uređaja koja ide i do nekoliko desetina hiljada evra, ali se uveliko radi na tome da budu konstruisane mnogo manje i pristupačnije mašine za štampu knjiga. Premda je mala šansa da bi ovakvi štampači mogli naći mesto u kućnoj primeni, lepo bi bilo imati ih u svakoj knjižari ili lokalnoj biblioteci. “Oprostite gospođo bibliotekarko, da li je vraćen Rat i mir?”. “Nije, ali nema problema, sačekajte nekoliko minuta i odštampaću vam jedan”. Ovo bi uskoro mogao da postane sasvim realan scenario, a onlajn biblioteke sa milionima digitalizovanih knjiga mogle bi poslužiti kao “produžena ruka” onih pravih iz fizičkog sveta – i obrnuto.