Digitalno mastilo i elektronska hartija

2007 - Nov - 25

“U budućnosti će svi čitati elektronske knjige. Upotrebom ovog uređaja vi to možete već sada.” Ovako je Stiven Levi, novinar Njuzvika, završio svoje nedavno predstavljajnje novog proizvoda koji potpisuje Amazon, do sada poznat “samo” kao najveća Internet prodavnica knjiga i brojnih drugih artikala. Radi se o namenskom uređaju za čitanje elektronskih knjiga (e-book) koji će se u prodaji na američkom tržištu naći u ponedeljak, sutradan po objavljivanju ovog članka u Blicu.

Aparat je dimenzija male sveske (A5 formata), sa ekranom koji zauzima najveći deo prednje strane, minijaturnom tastaturom u dnu i dodatnim tasterima za brzu i jednostavnu navigaciju kroz knjige i časopise u digitalnom formatu, ali i neke druge sadržaje. U memoriju staje nekoliko stotina knjiga, a moguće ju je proširiti memorijskim karticama čiji se kapacitet već sada meri gigabajtima. Na taj način će vaša omiljena literatura uvek biti dostupna, a postoji čak i opcija kupovine novih naslova direktnim povezivanjem na Internet. Premda se o modelu Amazon Kindle, kako je nazvan ovaj proizvod, u svetu mnogo piše i govori, i to ne samo u stručnim časopisima, ovaj koncept uopšte nije nov. Gotovo deset godina traje razvoj sličnih uređaja od strane mnogih priznatih ali i potpuno novih kompanija. Modeli koji su se do sada pojavljivali nisu postigli značajan uspeh iz nekoliko razloga, ali su najvažniji svakako neudobnost dugotrajnog gledanja u klasičan ekran i relativno kratak vek baterije. Oba problema rešio je prošle godine Sony primenom takozvane e-ink tehnologije (e-mastilo), posebne vrste ekrana koji ne isijava svetlo i na kome slova izgledaju kao da su štampana na papiru. Identičan displej koristi i Amazonovo “čedo”, pa mu je Sony Reader (sada već sa modelom druge generacije) ujedno i najveći konkurent.< Naravno, elektronske knjige, najčešće u Adobe PDF formatu (ali i kao LIT, PDB, TXT, DOC i druge fajlove), možete čitati i na ekranu računara, za šta je posebno pogodna Tablet PC forma, kao i na mobilnim telefonima, smartphone i PDA uređajima, ručnim igračkim konzolama, pa čak i na nekim mp3 plejerima. Za pronalaženje knjiga u elektronskom obliku zadužene su digitalne biblioteke, lokacije na Internetu na kojima možete besplatno preuzeti ili kupiti po pristupačnoj ceni gotovo sva izdanja koja su se ikada pojavila u štampi. Najpoznatija besplatna biblioteka svakako je Project Gutenberg (www.gutenberg.org) sa oko 20 000 naslova za koje više ne važe autorska prava. Na sreću, ovo je oblast u kojoj ne zaostajemo za razvijenim zemljama. Već neko vreme na adresi www.digital.nbs.bg.ac.yu postoji i razvija se Digitalna Narodna Biblioteka Srbije, sa izborom skeniranih i digitalizovanih knjiga, ćirilskih rukopisa (uključujući i Miroslavljevo jevanđelje), retkih izdanja, novina i časopisa, kartografske građe, fotodokumenata, muzikalija i drugih materijala. Sasvim očekivano, mnogi će iskreni ljubitelji pisane reči zameriti kako ništa ne može da zameni efekat štampe na papiru, mirisa tek kupljene knjige i osećaja uzbuđenja dok okrećete stranice i približavate se razrešenju drame. Miris može da se ugradi kao dodatna hardverska opcija sa izborom željene esencije iz menija, okretanje strana može biti animirano, a za izgled će se pobrinuti neka nova tehnologija, nazvana na primer "e-hartija". Šalu na stranu, naravno da postoji nezamenjiva romantičarska vezanost za knjige u klasičnom obliku i to je dobro, čak poželjno. Treba samo poštovati napredak tehnike i biti svestan da je ovo što se sada dešava verovatno početak razvoja budućnosti izdavaštva i tračak svetlosti jedne nove ere, što je takođe dobro. U suprotnom, Resavska škola bi još uvek radila punim kapacitetom, a Gutenbergu nikada ne bi palo na pamet da projektuje štamparsku mašinu.