pratite me na:
„Nemamo bežični internet, ali zato imamo predivan pogled“, odgovorio je konobar paru tinejdžera za stolom do mene u jednom restoranu na obali mora gde sam se nedavno obreo. Ovaj događaj me je podsetio na temu o kojoj sam pisao pre nekoliko nedelja. Naime, tada sam govorio o „nomofobiji“, iracionalnom strahu od gubitka pristupa mobilnom telefonu, internetu i društvenim mrežama. Na žalost, čak i na odmoru svuda oko nas imamo priliku da vidimo scene u kojima ljudi, umesto da se druže, razmenjuju ideje ili uživaju u pogledu, radije gledaju u ekrane svojih telefona.
Čini se da za mnoge digitalno postojanje, prisustvo u virtuelnom prostoru veb portala, aplikacija, društvenih mreža i video igara, postaje značajnije od realnog života. Nedavno sprovedeno istraživanje u SAD pokazuje da je za gotovo dve trećine ljudi rođenih od sredine osamdesetih godina prošlog veka do danas („milenijalci“ i „generacija Z“) važnije kakav utisak ostavljaju onlajn nego u stvarnom svetu. U skladu sa tim, najčešća aktivnost ove grupe ispitanika je praćenje drugih ljudi, prijatelja i poznanika. Na žalost, realnost je da slika koju i jedni i drugi projektuju onlajn ne odgovara stvarnosti. Na društvenim mrežama niko nema privatne ili poslovne probleme, svi deluju zadovoljno, posećuju isključivo zanimljiva mesta i uživaju u egzotičnoj hrani. Digitalni život može da se uporedi sa TV serijama u kojima protagonisti ceo dan provode u omiljenom kafeu. Na žalost, ta slika je lažna. Kao ljudska vrsta imamo urođenu potrebu za druženjem i poveravanjem bliskim ljudima. Bitno je da se nekome požalimo na probleme, da potražimo savet i od prijatelja čujemo ono što sami sebi ne želimo da priznamo. Bojim se da preteranim okretanjem digitalnom svetu sve manje ispunjavamo tu potrebu.
Postoje futuristi koji predviđaju da će u nekom momentu budućnosti naši životi u potpunosti biti preseljeni u virtuelne svetove. Premda ne isključujem takvu mogućnost, ipak mislim da ćemo uspeti da nađemo meru i da balansiramo digitalni i stvarni život. Sajber prostor je izuzetno primamljiv i interesantan. Ipak, verujem da će u nekom momentu doći do zasićenja i da ćemo poželeti da se vratimo uživanju u pogledu koji je pred nama, umesto da na ekranima telefona gledamo fotografije nekih tuđih pejzaža.
Ostavi komentar