pratite me na:
Svedoci smo značajnih promena koje kao čovečanstvo, ali i svako pojedinačno društvo širom planete, doživljavamo u prethodnih nekoliko decenija. Ove promene najviše su uzrokovane tehnološkim razvojem, ali i globalnim događajima poput pandemije korona virusa. Epidemija je, sa svoje strane, pospešila proces digitalizacije i bržeg usvajanja nekih novih rešenja. Danas imamo eksplozivni razvoj veštačke inteligencije čiji je uticaj još uvek teško predvideti, ali je sigurno da će on biti ogroman. Postavlja se stoga logično pitanje – kako će izgledati digitalna budućnost ljudske zajednice i svakog pojedinca?
Zbog toga eksperti sve češće govore o digitalnom ili tehnološkom svetskom poretku koji će biti uspostavljen paralelno sa globalnim ekonomskim i bezbednosnim ustrojenjem. Nosioci digitalnog poretka, paralelno sa državama, biće velike tehnološke kompanije (eng. big tech). O ovom fenomenu pisao sam ranije, pogotovo u svetlu uticaja koje IT giganti imaju na svakodnevni život većine ljudi.Njihovi modeli poslovanja, bazirani na oglašavanju i posedovanju velikih količina informacija o korisnicima, oblikuju sadržaje na internetu, a posledično i stavove i mišljenja publike. Teoretičari promišljaju i o odnosu između institucija i ovih kompanija. U slučaju da se vlade velikih država pokažu nesposobnima da kroz zakonsku regulativu kontrolišu upotrebu novih rešenja, moguće su brojne zloupotrebe. U najcrnjem scenariju, tržišna borba velikih tehnoloških kompanija mogla bi da preraste u sukob koji bi odredio geopolitičke odnose na duži period. Opet, ukoliko svetske sile prigrle digitalnu revoluciju u većoj meri i forsiraju svoje različite vizije daljeg razvoja, mogli bismo da imamo neku vrstu tehnološkog hladnog rata i novi tip bipolarnog sveta. Sa druge strane, uz malo pažnje, zajedničkog rada i jačanja svesti korisnika širom sveta, mogli bismo da dobijemo globalno društvo neograničenih mogućnosti za svakoga.
Nedavno sam slušao predavanje Jana Bremera, poznatog teoretičara političkih i tehnoloških prilika u svetu. Bez obzirana to što su neki od njegovih stavova obojeni predrasudama, tačna je tvrdnja da naš identitet više ne određuju samo genetika, način na koji smo vaspitani i okruženje u kome smo odrasli. Sve više naš karakter oblikuju algoritmi na društvenim mrežama, kroz sadržaje koji nam se nude i filtrirane informacije. Toga moramo da budemo svesni.…
Ostavi komentar