pratite me na:
Nedavno sam saznao da za sebe mogu slobodno da kažem kako sam „mobilni boem“. Ovaj pojam – u originalu „mobile bohemian“ ili popularnije „mobo“ – opisuje osobe koje su u svoj svakodnevni životni stil integrisale tehnologiju, pre svega mobilne telefone i tablet uređaje, a sa ciljem trenutne dostupnosti informacija i povezivanja sa ljudima. Podrazumeva se aktivno korišćenje društvenih mreža i Twittera, razmena SMS i e-mail poruka, pisanje blogova i slično. Mobilni boemi su, opet, samo deo šire skupine ljudi koji maksimalno koriste tehnologiju u svakodnevnom životu, a nazivaju se digitalni nomadi.
Još sredinom 2008. godine jedan stručnjak za odnose sa javnošću i nove medije predvideo je rast specifične zajednice ljudi kojima posao i tehnologija omogućuju da budu u mnogim pogledima nezavisni, a najpre u odnosu na lokaciju na kojoj obavljaju dnevne zadatke. Digitalne nomade karakteriše vezanost za moderne elektronske uređaje, kojima i mogu da zahvale za svoju mobilnost. Budući da u najvećem broju pripadaju grupi takozvanih informacionih radnika (eng. Information worker) i vrhunskih stručnjaka (eng. Knowledge worker), najčešće im je za posao potreban samo računar, tako da je svejedno da li sede kod kuće, u kancelariji, lokalnom kafeu ili u čekaonici na aerodromu.
Mnogi su shvatili prednost slobode koju donosi ovakav pristup radu, pa je među digitalnim nomadima najviše samostalnih preduzetnika i nezavisnih konsultanata, koji i inače veliki deo vremena provode „na terenu“, odnosno na lokaciji klijenta. Rad u pokretu i sa bilo kog mesta omogućuje im da imaju punu kontrolu nad svojim vremenom i maksimalno iskoriste periode dana kada su najpriduktivniji. Takođe, obično je njihovo tržište globalno, odnosno obuhvata ceo svet. Postoje čak i posebne organizacije, kao što je Digital Nomad Academy, koje ovakvim preduzetnicima pomažu da organizuju posao i dođu do što većeg broja potencijalnih klijenata.
Rad od kuće postao je veoma popularan u poslednjih nekoliko godina na zapadu. Tome je dobrim delom doprinela i globalna ekonomska kriza jer je moguće postići značajne uštede na godišnjem nivou. Većina kompanija poseduje naročite programe za organizovanje rada od kuće, uključujući i dodatne bonuse, obezbeđivanje potrošnog materijala, pristupa internetu i drugih potrepština za kućnu kancelariju. Naravno, važan deo programa je i obuka zaposlenih jer je za nesmetano funkcionisanje od kuće neophodna i velika doza discipline, dobre organizacije i drugih veština. U velikom broju slučajeva ovakav pristup pokazao se kao više nego efikasan, s tim što je na firmama da organizuju posao tako da postoji i doza kontrole, praćenja efikasnosti i pomoći i podrške kolegama koje se odluče da uđu u porodicu digitalnih nomada.
Sve pomenuto dovelo je do još jedne važne promene u životu savremenog čoveka. Naime, umesto klasične podele na poslovni i privatni život, sve se češće govori o fenomenu popularno nazvanom „jedan život“ (eng. One Life). Ovo zbog toga što način rada u mnogim modernim zanimanjima praktično briše granicu između radnog i slobodnog vremena, prožimajući ih u jedinstveni način funkcionisanja tokom dana. Da li takva promena unapređuje ili ugrožava život, gde su prednosti i koji su rizici ovog koncepta, posebna je tema kojoj ću više pažnje posvetiti nekom drugom prilikom.
Zanimljivost: Procena je da oko 40% od ukupno zaposlenih u SAD može svoj svakodnevni posao da obavlja od kuće ili sa drugih udaljenih lokacija.
Ostavi komentar