Digitalna privatnost

2020 - Feb - 18

Sve češće možemo da pročitamo tekstove i čujemo priče o potrebi zaštite prava na privatnost u digitalnom svetu. Radi se o logičnoj posledici vremena u kome živimo, a u kome informacije postaju najtraženija roba. Još i više – ljudi su spremni da dostavljaju i dele bezmalo sve lične podatke. Bilo da se radi o osnovnim informacijama potrebnim za otvaranje naloga na društvenim mrežama, deljenju privatnih fotografija ili otkrivanju kupovnih navika, ljudi će danas rado „reći“nešto o sebi, pogotovo ako zauzvrat mogu da dobiju neku onlajn pogodnost.

Pre nešto manje od dve godine na nivou Evropske unije uveden je takozvani GDPR, odnosno „Opšta regulativa o zaštiti podataka“. Time je definisan pravni okvir za zaštitu podataka o ličnosti građana i kontrolu prikupljanja, obrade i deljenja informacija o korisnicima. Pošto se ova regulativa primenjuje i na institucije, organizacije i firme izvan Unije, GDPR u određenoj meri primenjuju i mnoge druge zemlje, uključujući i našu. Time je postignut značajan napredak, ali samo u jednoj oblasti. Druga važna tema, koja je ovih dana pokrenuta u SAD, je pravo na snimanje i automatsko prepoznavanje lica. Naime, svima je poznato do koje mere sistemi bezbednosti u svetu koriste kamere za nadzor. U kombinaciji sa naprednim softverima za prepoznavanje lika, moguće je identifikovati osobu, a zatim na osnovu drugih fotografija dostupnih u digitalnom prostoru i izvora tih fotografija, otkriti najrazličitije lične podatke. Prepoznavanje lica ima brojne prednosti – od zaštite i otključavanja telefona, do bržeg prolaska kroz sigurnosne sisteme. Potrebno je samo da budemo svesni da je sve što objavljujemo na internetu negde zauvek zabeleženo i da može biti zloupotrebljeno.

Ponekad se stiče utisak da osnovna pravila ponašanja koja stičemo u najranijem detinjstvu, poput onog da nepoznatim osobama ne treba da odajemo tajne koje mogu da nas ugroze, za većinu ne važe u digitalnom svetu. Ne samo da imamo lažni privid sigurnosti jer ne postoji fizički kontakt, već je problem i to što funkcionišemo u jednom potpuno novom prostoru za koji nas niko nije pripremao. Zbog toga je, pored zakonske regulative koja treba da zaštiti prava pojedinca, jednako važno da permanentno radimo na digitalnom opismenjavanju svih kategorija korisnika.