pratite me na:
Govorio sam u prethodnom tekstu o značaju društvenih mreža, o njihovoj neverovatno visokoj tržišnoj vrednosti, kao i o statistikama upotrebe koje govore da neuporedivo više ljudi ima pristup društvenim mrežama nego bilo kojoj drugoj vrsti medija, pogotovo ako u obzir uzmemo i rast procenta pristupa sa mobilnih uređaja. Ovoga puta, u nekoj vrsti nastavka, voleo bih da više pažnje posvetim tome ko, kako i zašto koristi društvene mreže.
Većina ovih portala i servisa nastala je kao ideja mladih ljudi, pa su oni u početku bili glavna publika. Vremenom se, kako su rasle njihova popularnost i snaga, menjala i demografija društvenih mreža. Na primer, Tviter je u početku najviše bio namenjen različitim zajednicama stručnjaka, ali su se veoma brzo uključile poznate ličnosti (sve takmičeći se ko će imati više pratilaca), da bi danas postalo sasvim normalno da se političari obraćaju svojim biračima i javnosti putem ovog medija (često na pogrešan način, ali to je već druga tema). Slično tome, Fejsbuk sve više koriste starije osobe i to češće i konstantnije od mlađe populacije. Došli smo do toga da dve trećine korisnika interneta starijih od pedeset i polovina onih preko šezdeset pet godina aktivno učestvuje u onlajn životu na ovoj društvenoj mreži. Zbog svega toga neka istraživanja ukazuju na to da mlađa publika polako ali svakodnevno napušta Fejsbuk i okreće se novim vrstama onlajn komunikacije i druženja, pre svega alternativnim servisima za razmenu instant poruka i društvenim mrežama za različite preporuke. Oglašivači generalno nemaju problem sa ovim trendom jer punoletni korisnici po pravilu troše više novca i zahvalniji su za komercijalno obraćanje. Takođe, treba znati da Fejsbuk mnogo više koriste žene (77% u odnosu na 66 odsto muškaraca), što takođe utiče na način komunikacije reklamnih poruka i oblikovanje sadržaja.
Kako god se bude kretala statistika uzrasta i pola onih koji Internet poistovećuju sa društvenim mrežama, ostaje činjenica da je neophodno da uvek postoje novi sveži sadržaji i još zanimljivije inovacije. Ako vam se čini kako brojke govore o tome da su velike društvene mreže toliko velike da ne mogu da propadnu, pogledajte sudbinu koja je zadesila Majspejs, nekada mnogo veći od Fejsbuka. Toga su vlasnici svakako svesni.
Ostavi komentar