Danas ću se na posredan način nadovezati na temu od prošle nedelje. Naime, tada sam pisao o digitalnim nomadima, ljudima koji koriste prednosti mobilnih tehnologija kako bi mogli nesmetano da funkcionišu i obavljaju posao sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Na žalost, stvaranje novih navika i toliko oslanjanje na savremena rešenja ima i svoje negativne posledice. Jedna od njih popularno je nazvana nomofobija, što je skraćenica od „no mobile phone phobia“. Od ove moderne bolesti zavisnosti pati značajan deo svih nas, bili mi toga svesni ili ne.
Pojam „nomofobija“ nastao je tokom jednog istraživanja u Velikoj Britaniji, kada je utvrđeno da oko 53 odsto stanovnika ove zemlje oseća izraženu teskobu u situacijama kada ostanu bez telefona, isprazni im se baterija ili nemaju prijem signala, dok još oko 9 procenata u takvim situacijama ima osećaj nelagode. To je bilo pre četiri godine. U nedavno ponovljenom identičnom istraživanju, broj nomofoba u Britaniji popeo se na dve trećine od ukupnog broja ispitanika, odnosno na 66%. Očekivano, ako analiziramo rezultate po starosnim grupama, primetićemo da je kod mladih između 18 i 24 godine ova pojava još izraženija, pa čak tri četvrtine ispitanih priznaje da je na neki način zavisno od svog mobilnog telefona.
Mislim da ipak nema razloga za preteranu zabrinutost jer se u suštini ne radi o stvarnoj fobiji kako ih definiše medicina. Ipak, ako se osvrnemo oko sebe, činjenica je da ćemo primetiti kako u svakom momentu ogroman broj ljudi u ruci drži mobilni telefon, bilo da razgovara, šalje poruke, surfuje internetom ili se samo zabavlja uz video igrice. Ovome je sigurno doprineo i sve veći broj takozvanih pametnih telefona koji ne služe samo za komunikaciju, već su i moćni digitalni pomoćnici u svakodnevnom radu, način da dođete do informacija i obavljate mnoge poslove. Živimo u povezanom svetu u kome je brzina dolaska do informacija presudna, pa je sasvim razumljivo što ostanak bez konekcije sa drugim ljudima može izazvati nelagodu.
Govorio sam ranije i o drugim oblicima zavisnosti od tehnologije. Najuočljivija, verovatno i najproblematičnija je preterana vezanost za video igrice, posebno izražena kod mladih. Svi koji aktivno koriste Internet teško da bi mogli da se pomire sa eventualnim gubitkom pristupa istom, a slično je i sa korišćenjem računara u osnovnom obliku, televizora i drugih elektronskih uređaja. E sad, sve to može izgledati strašno i ličiti na bauk novog doba. Sa druge strane, lažne tradicionaliste mogao bih da pitam da li bi pristali da žive bez automobila i drugih vozila na motorni pogon, šta bi rekli ako bi kupatilo u njihovom stanu iznenada nestalo i kako bi izgledao svet bez poštanske službe, na primer. Poenta je da se ljudi lako naviknu na udobnost koje donosi tehnološki napredak, i vrlo je teško odrediti granicu iza koje počinje tradicija a prestaju novotarije. Tako je uvek bilo, a verovatno će biti i u budućnosti. Jedina razlika je u tome što se danas promene dešavaju znatno brže.
Zanimljivost: Avio kompanija United Continental naručila je 11 000 iPad uređaja za svoje pilote kako bi zamenili priručnike i mape u papirnom obliku. Zbog razlike u težini očekuje se godišnja ušteda od preko milion litara goriva.
Pa ako uzmemo u obzir kakve sve informacije cuvamo u mobilnim uredjajima, ovaj strah je vrlo opravdan.