Ovih je dana na portalima osvanula informacija kako su u jednom američkom gradiću raspisali konkurs kojim se garantuju nagrade svima koji uspeju da obore neki od sve prisutnijih dronova u vlasništvu vlade SAD. Iako je vest poprilično bizarna, još jednom upućuje na pravu pomamu koja poslednjih godina vlada za bespilotnim letelicama jednim imenom najčešće kolokvijalno nazivanim „dron“. Viđamo ih sve češće u ostvarenjima sedme umetnosti, dokumentarnim filmovima i izveštajima sa ratišta. Dronovi su obično veoma pokretljivi, relativno malih dimenzija, upravljani daljinski sa zemlje i služe za razne namene – od osmatranja i nadzora, preko naučnih eksperimenata i traganja za žrtvama prirodnih nepogoda, do ozbiljnih borbenih zadataka.
Vojne naoružane bespilotne letelice predstavljaju izvesnu budućnost ratnog vazduhoplovstva. Dronovi su jeftiniji od borbenih aviona, nema rizika od ljudskih žrtava, duže ostaju u vazduhu, teže ih je detektovati a mogu da nose praktično sve vrste savremenog naoružanja. Nedavno je uspešno testiran X-47B, dron težak 20 tona, sa rasponom krila od 20 metara. Predviđa se čak da će do kraja dekade ova vrsta vazduhoplova biti sposobna da samostalno prepoznaje, prati i određuje prioritet ciljeva, odnosno da će potreba za upravljanjem i kontrolom od strane „posade“ na zemlji biti svedena na minimum.
Treba biti izraziti pesimista pa poverovati da ćemo u skoroj budućnosti imati odbegle borbene robote koji će krenuti u istrebljivački rat protiv ljudske rase. Premda je ovakav scenario plodno tlo za filmske hitove (Terminator i Matriks, između ostalih), još uvek smo relativno daleko od veštačke inteligencije i tehnologije koja bi ga omogućila. Ipak, mislim da ljudi koji rade na ovakvim projektima moraju veoma pažljivo da usmeravaju svoju kreativnosti i inovacije razvijaju u pravcu koji pomaže ljudima. Zbog toga je, barem tako kažu izveštaji, i pokrenuta akcija opisana u uvodu – da se simbolično ukaže na neprihvatljivost neprekidnog nadzora građana i narušavanje privatnosti.
Zanimljivost: Američko ministarstvo odbrane godišnje troši više od 4 milijarde dolara na razvoj naoružanih bespilotnih letelica.
Од “побуне машина” нема ништа, јер колико год да се машина “опамети” да ради сложене задатке, она не може да се “освести” и да дефинише своје циљеве. Не кажем да не треба бити опрезан, али не у том смислу. Мора се бити опрезан приликом пројектовања гугловог аутомобила да не би дошло до саобраћајне несреће услед несавршености технике, али не да се аутомобил не би “освестио” и супротставио људима.