pratite me na:
Da li ste znali da u Japanu, a gde bi drugde, postoje pivnice u kojima krigla sama konstatuje da je polupuna (pesimisti bi rekli poluprazna) i šalje radio signal barmenu da je vreme za dopunu? Oni koji su to videli tvrde i da u zemlji izlazećeg sunca bakšiš bitno zavisi od brzine reakcije konobara, pa ovo tehnološko rešenje radi za dobrobit obe strane – i gostiju i osoblja. Premda zvuči kao šala, pričamo o nečemu što predstavlja budućnost mnogih sistema, sa brojnim praktičnim primenama u svakodenevnom životu, industriji, nauci i medicini.
Čipovi koji se ugrađuju u čaše reaguju na promenu energije okoline i u dogledno možemo da ih očekujemo svuda oko nas. Ugrađivaće se u elektronsku opremu, kućne aparate, odeću, nameštaj i mnoge druge predmete. Postoji čak ideja potpune zamene alarminih sistema takozvanom “pametnom prašinom”, hiljadama mikromehaničkih senzora koji komuniciraju međusobno i sa centralnim serverom. Biće dovoljno da pospete takvu “prašinu” po bilo kom prostoru i čim se pojavi neko čiji identitet poznat, pokreće se sistem za uzbunjivanje. Druga primena “pametne prašine” je za proučavanje zagađenja okoline, globalnog zagrevanja i meteoroloških pojava.
Radi se o relativno novoj metodi izrade čipova koji su sposobni da “osete” promene energetskog stanja okruženja i da deo te energije apsorbuju. Uspeh ove tehnologije (nazvane “energy scavenging”) je zagarantovan budući da su obnovljivi izvori energije, kao i briga za očuvanje planete, postali imperativi savremenog sveta. Zamislite, na primer, situaciji u kojoj je dovoljno da neko vreme mobilni telefon držite u ruci pa da se njegova baterija dopuni toplotnom energijom vašeg tela. Kao izvor energije može da posluži bilo šta, od energije koju isijavaju dalekovodi i električne linije, do toplote kafe u vašoj šolji. Ako znamo kojom se brzinom uvećava broj elektronskih aparata svih vrsta i raznih “gedžeta”, jasno je o kakvim uštedama i olakšanjima govorimo. Na ovom polju trenutno se rade brojna istraživanja i eksperimenti, a napredak koji je učinjen deluje impresivno.
Naravno, najveći problem, kao i kod većine novih tehnologija, jeste cena. Da bi ovakvi čipovi bili pristupačniji, potrebno je da raste broj prodatih jedinica, odnosno masovnost upotrebe. Očekuje se, na primer, da zbog pada cene unapređeni RFID (radio frequency identification) čipovi za bežičnu identifikaciju budu ugrađivani u sve proizvode. Biće dovoljno da u prodavnici sa polica uzmete ono što želite da kupite i da se uputite prema izlazu. Senzori na vratima će očitati sve informacije o proizvodima, preuzeti podatke o vašem bankovnom računu sa čipa na vašoj kartici koja se nalazi u džepu, a zatim naplatiti tačan iznos bez potrebe zadržavanjem na kasi i vađenjem novčanika. Premda vam se verovatno čini da se ovde radi o naučnoj fantastici, treba da znate da će sve što sam nabrojao biti moguće već za nekoliko godina (procene stručnjaka su od pet do deset). Postavlja se samo pitanje šta će u tom momentu izgledati nemoguće.
Ostavi komentar