pratite me na:
Da se odmah razumemo, nije ovo ni prvi ni poslednji put da se vodi globalna rasprava o slobodama na Internetu, a protiv bilo koje vrste cenzure i pokušaja centralizovanog upravljanja globalnom mrežom. Pretpostavljam da znate o čemu govorim jer su bezmalo svi mediji prošle nedelje izveštavali o jednodnevnoj obustavi rada Vikipedije i drugih portala. Štrajk su podržali Google i druge najveće svetske IT kompanije, a razlog je protivljenje predlogu dva zakona u američkom parlamentu kojima bi, sa ciljem zaštite intelektualne svojine i sprečavanja onlajn piraterije, vlasnici autorskih prava i državni organi mogli da cenzurišu i zabranjuju Internet sajtove. Premda na prvi pogled zvuči jednostavno i jasno, čitava ova ujdurma zahteva dublju analizu.
Ako budu usvojeni, primena zakona poznatih kao SOPA (Stop Online Piracy Act) i PIP (Protect IP), grubo govoreći, znači sledeće – vlasnik intelektualne svojine (muzika, film, fotografije i drugi sadržaji) ima pravo da sudu prijavi svaki Internet portal (u SAD ili u drugim zemljama) za koji sumnja da narušava prava intelektualne svojine ili se na bilo koji način bavi onlajn piraterijom. Ukoliko sud odluči u korist podnosioca prijave, ima pravo da naredi dobavljačima Internet usluga i registrima internet domena da portal ukinu, pretraživačima da ga izbace iz rezultata pretrage, sistemima za Internet marketing da ne postavljaju oglase na osuđeni portal, a sistemima za onlajn plaćanje da ne posluju sa prekršiocem. Pri tome, svako ko dobrovoljno preduzme akcije protiv „krivca“ automatski je dobio pravni imunitet i ne može biti meta kontratužbi.
Protivnici donošenja ovih zakona listom tvrde da oni jesu za poštovanje autorskih prava (uostalom, i sami su često meta i žrtva piraterije), ali da način na koji američka država pokušava da zaštiti intelektualnu svojinu na internetu problem neće rešiti, dok može ozbiljno da naruši osnovne principe na kojima počiva Internet i da izazove svojevrsan „lov na veštice“ koji bi mogao da ugrozi poslovanje mnogih onlajn kompanija, čak i kada same nisu odgovorne za pirateriju. Naglašava se i da je oblik ovih zakona posledica lobiranja filmske, muzičke i izdavačke industrije koje pokušavaju da ostvare dodatnu zaradu i zadrže stare izvore prihoda iako su modernom vremenu i napretku tehnologije primereniji novi modeli poslovanja. Uostalom dve trećine prihoda filmske industrije danas dolazi iz izvora za koje su studiji tvrdili da će da ih izbace iz biznisa.
Redovni će se čitalac setiti da sam pre dva meseca pisao o sličnoj temi, kada je sud Evropske unije doneo odluku da dobavljači Internet usluga ne mogu biti odgovorni za portale koji su locirani na njihovim serverima i da sud nema pravo da naredi brisanje takvih portala. Ovaj potez, upravo suprotan predloženim američkim zakonima, proglašen je za veliku pobedu Internet sloboda. Ipak, intelektualna svojina mora biti poštovana i autorska prava zaštićena jer je to najvažniji i najbolji način za promociju svežih ideja i inovativnih rešenja. Sa druge strane, borba za prava jednih ne sme da ugrozi prava i slobode drugih, pogotovo što se često iza borbe za zaštitu dela autora kriju ekonomski interesi velikih kompanija.
Da li će SOPA i PIP biti usvojeni i u kom obliku ostaje da vidimo. Stižu vesti da pojedini kongresmeni odustaju od podrške predloženim zakonima, što dovoljno govori o tome koliko je jak glas najvećih onlajn portala i društvenih mreža. To je, međutim, jedna sasvim druga tema.
Zanimljivost: Iako filmska industrija tvrdi da onlajn piraterija devastira njihov biznis, prihod od filmova porastao je između 2000. i 2010. godine za čak 35%.
Ostavi komentar