Automobili bez vozača, odnosno autonomna vozila, tema su koja u poslednjih nekoliko godina zaokuplja pažnju inženjera, inovatora, ali i šire publike.
Živimo u trodimenzionalnom svetu. Naša čula prilagođena su za funkcionisanje u prostoru, za procenu udaljenosti, za prepoznavanje oblika na dodir i razumevanje ponašanja predmeta kada smo u interakciji sa njima.
Proizvodnja hrane za stalno rastuću svetsku populaciju predstavlja jedan od gorućih problema sa kojima se suočava ljudski rod.
Moglo bi se reći da je budućnost o kojoj smo maštali krajem prošlog veka konačno stigla.
Gužve u saobraćaju ogroman su problem u bezmalo svim većim gradovima sveta. Dešava se da ljudi provedu i po nekoliko sati u automobilu, samo da bi ujutro otišli na posao i vratili se kući na kraju dana.
Sećate se scena iz kriminalističkih filmova i TV serija u kojima na ogromnom ekranu u policijskoj stanici velikom brzinom promiče na stotine lica, sve dok sistem ne prepozna osobu za kojom inspektori tragaju?
Sada već tradicionalno početkom godine na ovim stranama izveštavam o novinama sa međunarodnog sajma korisničke elektronike CES.
Već smo uveliko zagazili u eru sveprisutnih povezanih računara. Ideja je da se kompjuteri različitih oblika i veličina ugrađuju u predmete i uređaje iz naše svakodnevice tako da najčešće nismo svesni njihovog prisustva.
Pisao sam već o tome kako će mnogi problemi sa kojima se ljudi svakodnevno susreću, u bliskoj budućnosti praktično prestati da postoje.
Pametnih uređaja povezanih na internet sve je više u našoj okolini, čak i kad toga nismo svesni.
