Pretpostavljam da je redovnom čitaocu jasno da se nalazimo na pragu novog doba u kome će veštačka inteligencija postati neizostavan deo naše svakodnevice.
Budući da se ne stišava globalna euforija oko novih sistema veštačke inteligencije i najava konkurencije da će na tržište u dogledno vreme izbaciti još naprednija rešenja, primoran sam da ovu temu osvetlim iz jednog drugačijeg ugla.
Ako pratite vesti iz sveta informacionih tehnologija, mogli ste u poslednje vreme da pročitate kako bezmalo sve velike IT kompanije beleže pad prometa u odnosu na prethodni period.
U nekoliko sam navrata na ovim stranama spomenuo kako će u relativno bliskoj budućnost zanimanje programer prestati da postoji.
Više puta sam na ovim stranama pisao o tome da će veštačka inteligencija (eng. „artificial intelligence“, AI) u naše živote ući praktično neprimetno.
U momentu kada nastaju ovi redovi, dani nas dele od početka svetskog prvenstva u fudbalu.
Decenijama unazad se umetnici u delima naučne fantastike bave temom prenošenja ljudske svesti, znanja, iskustava i sećanja u neku vrstu računarskog sistema.
Eksperimentalno se pojavljuje nešto što eksperti nazivaju „programiranje kao servis“ (eng. code as a service, CaaS).
Alan Turing je bio slavni matematičar, kriptograf i jedan od pionira računarstva i informacionih tehnologija.
Od praistorijskih vremena do danas, ljudska inventivnost i želja za dostizanjem naizgled nemogućeg ne jenjava.
