pratite me na:
O fenomenu pametne kuće – bilo da se radi o poslovnim zgradama ili porodičnim domovima – intenzivno se govori i piše već nekoliko godina unazad. Ostvarenje ideje povezanih kućnih uređaja, koji razmenjuju informacije međusobno i sa internet servisima, važan je deo četvrte faze u razvoju računarske tehnologije. Radi se o takozvanom sveprisutnom, odnosno ambijentalnom računarstvu. Umesto da su svi delovi računarskog sistema smešteni na jednom mestu, bio to personalni kompjuter ili pametni mobilni telefon, sada ćemo imati komponente i nezavisne mini računare različitih oblika svuda oko nas.
Premda postoje brojna rešenja i koncepti na kojima rade inovatori i naučnici širom sveta, stiče se utisak da ova oblast nije napredovala koliko je bilo očekivano i da smo još uvek daleko od masovne primene. Jedan od razloga leži u tome što ne postoje jasni tehnološki standardi i kriterijumi koje je potrebno ispuniti da bi se neki sistem zvao „pametnom kućom“. Što se tiče kriterijuma, mislim da oni nikada neće biti nedvosmisleno definisani, pogotovo što će se vremenom pojavljivati inovacije i uređaji koje danas ne možemo ni da zamislimo. Jasno je, međutim, da pametnu kuću čini mreža senzora (osvetljenje, temperatura, kvalitet vazduha, vlažnost zemlje u saksijama sa cvećem, stanje zaliha hrane u frižideru itd.) i uređaja koji koriste informacije sa interneta i tih senzora kako bi automatizovali upravljanje domom i olakšali život ljudima. Standardi i protokoli za komunikaciju su već sasvim druga priča. Naime, uvek kada se pojavi neka potpuno nova tehnologija, pioniri pokušavaju da nametnu svoja rešenja čitavom tržištu. Vremenom se uspostave jedan ili dva globalna standarda koji omogućuju pristupačnije cene i jednostavnije korišćenje. Slično je i sa pametnim domom. Ako, na primer, nabavite senzore jednog proizvođača, kao korisnik očekujete da ne morate obavezno i sve druge uređaje u kući da kupite od iste kompanije. E sad, da biste mogli slobodno da koristite i po želji nadograđujete čitav sistem, sve komponente, nezavisno od toga ko ih proizvodi, moraju biti sposobne da funkcionišu nesmetano i po istim principima, odnosno standardima. Za to će biti potrebno da se stiša konkurentska borba i da najveći igrači usvoje zajedničke principe, na opštu korist svih nas.
Ostavi komentar