Postoji jedna vrsta zakonitosti prema kojoj je potrebno oko petnaest godina da neka tehnologija uđe u masovnu upotrebu. U prvih deset godina odvijaju se razvoj inovativnih ideja, dodatna usavršavanja i prilagođavanje za korišćenje od strane „običnih“ korisnika, u narednih pet koristi je relativno mali broj entuzijasta, da bi na kraju ušla u svakodnevnu upotrebu. Naravno, mnogo toga nikada ne napusti istraživačke centre – bilo da u međuvremenu izgubi na relevantnosti ili se ispostavi da nije prilagodljivo za šire tržite, ali sve na čemu naučnici i stručnjaci rade na ovaj ili onaj način bude iskorišćeno za unapređenje života ljudi.
Ukratko, pažljivim praćenjem istraživanja moguće je predvideti budućnost. Na primer, već nekoliko godina unazad aktivno se radi na mogućnostima iskorišćenja snage misli. Premda je činjenica da moždana aktivnost proizvodi električne talase poznata već bezmalo ceo vek, njene naprednije i konkretnije aplikacije dolaze do izražaja tek u novom milenijumu. Poslednja vest stiže nam sa Tehnološkog Univerziteta u Minhenu gde su uspešno demonstrirali kako piloti mogu da upravljaju avionom isključivo snagom misli. Uz pomoć naročite navlake za glavu sposobne da očitava električne signale iz mozga i posebnog algoritma koji te signale pretvara u računarske komande, čak i početnici su bili sposobni da upravljaju letelicom. Za sada samo u simulatoru, naravno.
Oblast koja se bavi vezom ljudskog mozga i računara (eng. Brain-Computer Interface, BCI) sve se brže razvija, a ako je verovati pravilu koje sam pomenuo na početku, neće proći mnogo vremena do momenta kada ćemo njenu primenu videti svuda oko nas.
Ostavi komentar