Roboti su decenijama bili sinonim za budućnost, za neko novo doba u kome će tehnologija značajno promeniti svakodnevni život. Najzanimljiviji su, naravno, uvek bili čovekoliki roboti koji u SF filmovima obično dele zajednički prostor i u intenzivnoj su interakciji sa ljudima. Premda smo se uveliko navikli na industrijske robote, kućni roboti, osim u formi automatizovanih usisivača, još uvek su retkost. To bi veoma brzo moglo da se promeni.
Razvoj čovekolikih robota napreduje krupnim koracima u poslednjih nekoliko godina. Što je još važnije, značajno opada njihova cena, a to bi neminovno moglo da dovede do ozbiljnije komercijalizacije i masovne primene. Kao što smo imali priliku da vidimo u mnogim drugim oblastima, kada neka vrsta tehnologije postane dostupna širem tržištu, to se obavezno odrazi na još brži razvoj i uključivanje novih kompanija.
Naravno, postavlja se i pitanje primene ovakvih robota. Iako naučnici testiraju mnogo zanimljivih aplikacija, jedna mi je privukla posebnu pažnju. Naime, nedavno je u Engleskoj u nekim školama pokrenut program primene malih čovekolikih robota za rad sa autističnom decom. Simpatični roboti sposobni da oponašaju pokrete ljudi, opremljeni posebnim edukativnim softverom, pomažu deci da razviju ključne veštine i znanja. Budući da autistična deca po pravilu imaju sklonost ka tehnologiji a problem u odnosu sa ljudima, ove spravice postaju njihovi idealni drugari. Na primer, jedna od „igrica“ sastoji se u tome da robot zvukom i gestikulacijom oponaša osećanja i stavove ljude, a deca treba da pogode o kojim se osećanjima radi i tako unapređuju socijalne veštine. Ukoliko se pokaže kao uspešan, ovaj program bi mogao biti prošire i na druge primene i tako uvede robote u naše živote.
Zanimljivost: Naš naučnik Miomir Vukobratović i njegov tim na institutu Mihajlo Pupin su početkom 70-tih godina prošlog veka dali važan teorijski doprinos razvoj robotike i razvili prvi antropomorfni egzoskelet.
Ostavi komentar