Budućnost ekonomije pretplate

Pogledaj sve kategorije

2023 - Oct - 03

 

Pre nešto više od godinu dana pisao sam o takozvanoj ekonomiji pretplate (eng. subscription economy). Radi se o fenomenu digitalnog doba gde većinu usluga, umesto jednokratno i „na komad“, dobijamo kroz mesečnu ili godišnju pretplatu, neretko bez ograničenja u smislu količine i vrste sadržaja koji su dostupni. Od muzike, filmova i dokumentarnih emisija, preko softverskih aplikacija, knjiga i video igara, pa sve do hardverskih resursa ili namirnica, danas gotovo sve što redovno koristimo možemo da dobijemo putem pretplate.

 

 

Pretplatnička ekonomija zvuči sjajno – kako iz perspektive kupaca, tako i iz ugla onih koji pružaju usluge. Prvi nemaju ograničenje u smislu korišćenja usluga, dok potonji dobijaju sigurne i planirane izvore prihoda na duži period. Ipak, nije sve idealno. Često jedna pretplata ne zadovoljava sve potrebe, pa su korisnici primorani da koriste usluge više dobavljača istog tipa, pri čemu se ponuda delimično preklapa. U želji da pobede konkurenciju, kompanije pribegavaju hiperprodukciji, čim opada kvalitet sadržaja i usluga. U slučaju pretplate na proizvode, može se desiti da baš ono što vam treba nije dostupno, čime se gubi poenta pretplate, a mnogi se žale da njihov obim korišćenja usluga ne opravdava dugoročno ulaganje u pretplatu. Zbog svega nabrojanog stručnjaci širom sveta sve više govore o mogućim transformacijama pretplatničkih modela koje jednim imenom nazivaju Pretplata 2.0. Najpre, ideja je da se iznos pretplate prilagodi potrebama konkretnog korisnika. S tim u vezi, neophodna je personalizacija servisa, što u digitalnom dobu ne bi trebalo da bude naročiti problem. Sledeći korak je generalizacija ponude u smislu povezivanja više različitih usluga u jedan pretplatnički nalog i uopšte sistematski rad na iskustvu korisnika u toku korišćenja servisa. Sveopšta digitalizacija i unapređenje logistike korišćenjem veštačke inteligencije, u tome svakako mogu značajno da pomognu.

 

 

 

Neminovnost je da će se pretplatnička ekonomija u nekom momentu transformisati u drugačije modele poslovanja. Navike ljudi se menjaju, tehnologija koja omogućuje nove metode konzumiranja proizvoda, usluga i sadržaja napreduje, a kompanije konstantno traže načine da pobede u tržišnoj utakmici. Sveže ideje u informatičkom dobu nastaju i razvijaju se brže nego ikada ranije u istoriji, pa je samo pitanje vremena kada ću na ovim stranama pisati o nekoj novoj „ekonomiji“ koja ulazi u masovnu primenu.

 

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *