Brze pruge sajber Srbije

2007 - Nov - 18

Nedavno sam imao zadovoljstvo da prisustvujem okruglom stolu na temu Internet trgovine, sa posebnim osvrtom na onlajn plaćanje. Sagovornici i gosti, a posećenost je bila izuzetna, listom su se složili da je ovo oblast u kojoj ozbiljno kasnimo i u koju bismo trebali planski da ulažemo ako želimo da “uhvatimo  korak” sa razvijenim društvima, pa čak i nekim zemljama u okruženju. Pored toga, razvoj Internet trgovine i elektronskog poslovanja, uz značajan napredak na polju elektronske uprave, jedan je od osnovnih preduslava za razvoj informatičkog društva i unapređenje kvaliteta života svih građana. Naravno, prepoznati su i brojni problemi, od kojih se mnogi tiču infrastrukture i dostupnosti Interneta stanovništvu naše zemlje.

Poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku govori da se broj korisnika Interneta povećao za 3% u odnosu na prethodnu godinu, odnosno da sada preko 1 700 000 ljudi  pristupa globalnoj mreži, od čega oko 850 000 svakodnevno. Ono što je porazno jeste podatak da modemom pristupa više od 73% korisnika, a ako se oduzme broj onih koji za povezivanje upotrebljavaju mobilni telefon, ostaje svega 7,3% korisnika sa brzinom pristupa koja je dovoljna za udobno korišćenje modernih i naprednih servisa. Ako pogledamo razloge zbog kojih stanovništvo ne koristi brzi pristup Internetu (broadband, odnosno širokopojasni), možemo da vidimo da je u gotovo 50% slučajeva odgovor kako ne postoje tehnički uslovi ili da je cena ovakve konekcije previsoka. E sad, pretpostavljam da bi rešavanje tehničkih problema uticalo na masovnost, a ona opet na pad cena, pa se ponovo vraćamo na problem infrastrukturnih rešenja.

Najzastupljeniji vidovi brzog pristupa kod nas, kada su u pitanju kućni korisnici, su ADSL i kablovski Internet, dok je procenat ISDN linija zanemariv sa svega oko 2%. ISDN (Integrated Services Digital Network) je svojevremeno toliko željno čekan i najavljivan, ali je u našoj zemlji na neki način “preskočen”, budući da se pojavio sa velikim zakašnjenjem, kada su aktuelni postali mnogo napredniji broadband pristupi. ISDN koristi standardnu telefonsku liniju za digitalni prenos podataka i za kućne korisnike (BRI) omogućuje brzinu od 128 kbps. Preduzeća su ranije počela da koriste ISDN u PRI verziji (popularni T1 ili E1 sa 2 Mbps brzinom pristupa), pa ga danas poseduje oko 20% kompanija. DSL (Digital Subscriber Line) je neka vrsta naslednika ISDN-a (takođe se koristi digitalna telefonska linija) i kod nas je sve popularniji, ali ne postoje tehnički uslovi u svim centralama, pa se na uvođenje čeka i po nekoliko meseci. Za domaćinstva je najpristupačnija podverzija ADSL (Asymmetric DSL), asimetrična zbog različite brzine preuzimanja i slanja podataka. Brzinu pristupa birate sami, a najpopularnija je 256 kbps. Kompanije na raspolaganju imaju i naprednije DSL varijante, koje sve zajedno učestvuju sa 30% u ukupnom broju konekcija. Poslovni korisnici upotrebljavaju još i zakupljene linije, bežični pristup (WiFi) i mobilnu telefoniju, ali je i dalje gotovo 50% preduzeća na tradicionalnom modemu.

Za uvođenje tehničkih rešenja obično su dovoljni “samo” malo dobre volje i određena materijalna sredstva. U tom smislu, premda kasnimo, željene standarde možemo da dostignemo u veoma kratkom roku. Ono što ostaje kao znatno veći problem i posebna tema za analizu jesu nedovoljna edukovanost stanovništva, potreba za jačanjem poverenja u informacione tehnologije i svest o prednostima koje donose novo doba i Internet.