Borba za sve ekrane

2012 - Oct - 21

Pisao sam već nekoliko puta o tome kako imamo retku priliku da prisustvujemo stvaranju istorije, a pri tome ne mislim na prošlonedeljni neverovatni podvig Feliksa Baumgartnera, koliko god on bio značajan. Naime, ovih dana, meseci i godina učestvujemo u začetku novog doba računarske tehnike i to u vreme kada, za razliku od prethodnih velikih promena, kompjuteri nisu više rezervisani samo za stručnjake i načne institucije, već postaju deo naše svakodnevice. Upravo je to i jedna od manifestacija nove ere – sveprisutni računari koji neprimetno ali značajno unapređuju naše živote i sve vrste aktivnosti.

U ovoj fazi na svakog korisnika imamo po nekoliko računara različitih oblika i funkcija – od telefona u džepu, preko GPS uređaja u automobilu i tableta u torbi, do klasičnog PC kompjutera u kancelariji, igračke konzole i pametnog TV aparata kod kuće. Problem sa kojim se susreću svi koji rade u IT industriji, bilo da projektuju hardver, razvijaju softver ili osmišljavaju servise, upravo je u narečenoj raznovrsnosti. Ne razmišljamo više o jednoj vrsti uređaja sa relativno uskim rasponom konteksta korišćenja (računar, monitor, radni sto, eventualno notebook), već o neverovatno mnogo aparata različitih osobina koji mogu biti upotrebljavani pod okolnostima koje je teško predvideti. Na primer, nije isto kada sedimo kod kuće za radnim stolom ispred velikog monitora i široke tastature ili kada u pokretu, u gužvi i larmi grada, jednom rukom unosimo tekst na maloj virtuelnoj softverskoj tastaturi. Ekran je na neki način postao sinonim za pomenuti problem jer je on najočiglednija prepreka zbog najrazličitijih dimenzija i rezolucija.

Stoga je razumljivo što se svi veliki igrači, Microsoft, Google, Apple, Amazon i drugi, bore da “pokriju” sve ekrane, odnosno da svoje servise i proizvode prilagode za sve vrste uređaja. Značajnu ulogu pri tome igraju prihodi od onlajn oglašavanja na kojima neke od vodećih firmi baziraju najveći deo svog poslovanja. Izgleda da mobilni onlajn advertajzing ne napreduje očekivanom brzinom baš zbog toga što reklame i njihovo prikazivanje nisu na odgovarajući način prilagođene ekranu i kontekstu upotrebe. Jednostavno, nije dovoljno smanjiti oglas pa da korisnici jednako reaguju na njega.

Lari Pejdž, suosnivač i direktor kompanije Google, nedavno je na jednoj konferenciji za novinare upravo u prvi plan istakao viziju razvoja u pravcu “osvajanja” svih ekrana konzistentnim korisničkim okruženjem i prilagođavanjem servisa za sve uređaje. Među aparatima koje spominje posebno je istaknut pametni TV, kategorija koju tek čeka ekspanzija. Neka istraživanja pokazuju da oko 45 procenata korisnika upotrebljava telefon za pristup internetu, dok gotovo 18 odsto surfuje pomoću tableta i ovaj broj raste. Fascinantno je, međutim, da čak oko 10% ispitanika za rad sa internetom koristi pametni TV. Ovo je donekle razumljivo jer se ljudi odlučuju da kupe pametni TV aparat baš da bi mogli da koriste internet, pre svega YouTube i druge multimedijalne servise. Ipak, ulaskom pametnih televizora u igru pomenuti problem prilagođavanja softvera samo je postao veći pošto je i razlika između najmanjih displeja na telefonima i ogromnih ekrana TV aparata dodatno porasla.

Zanimljivost: Za otprilike godinu dana između 2010. i 2011. godine broj preuzetih aplikacija za pametne TV aprate porastao je sa 100 hiljada na 5 miliona.