Jedna od funkcionalnosti koja je očekivana i priželjkivana od nedavno predstavljene druge generacije Apple iPad tablet uređaja je i NFC, odnosno Near Field Communication (eng. komunikacija u bliskom polju). Radi se o tehnologiji koja bi uskoro mogla da postane sastavni deo svakog mobilnog uređaja koji pretenduje na epitet “pametni”. NFC omogućuje brojne napredne primene koje treba da značajno olakšaju mnoge aktivnosti, posebno u domenu bezgotovinskog plaćanja i raznih vrsta identifikacija.
Tehnički, radi se o bežičnom prenosu podataka na malim udaljenostima, najviše do 20cm, premda antene koje se danas ugrađuju uglavnom podržavaju svega nekoliko centimetara. Princip po kome komunikacija funkcioniše je magnetna indukcija između dve antene, a najveća ostvariva brzina prenosa je oko 850 kilobita u sekundi. Premda ove brojke ne deluju baš impresivno u odnosu na neke druge slične tehnologije (Bluetooth, na primer), ogromna prednost NFC-a je pasivni mod u kome drugi uređaj u komunikaciji (takozvani target) ne mora da poseduje sopstveno napajanje. Drugim rečima, inicijator svojim aktivno kreiranim poljem može da pokrene target, što dozvoljava da potonji ne mora da poseduje baterije i da može bude u obliku kartice, nalepnice, oznake, etikete i slično.
Verovatno najinteresantnija primena je u mobilnom bankarstvu, popularnom mBankingu (koristi se još i izraz mobilno plaćanje – mPayment), gde sa ovim dodatkom mobilni telefon ili sličan uređaj može da se koristi kao zamena za kreditnu karticu. Ovo ujedno može da bude i najsigurniji način plaćanja jer telefon ne mora da poseduje stvarne podatke o kartici ili bankovnom računu, već samo određenu količinu elektronskog novca (e-keš ili e-gotovina) kojim možete da vršite plaćanje po želji. Pored toga, NFC je najviđeniji kao zamena za ulaznice, propusnice, karte i ključeve u raznim primenama – od gradskog prevoza i avio karata, preko javnih manifestacija, do hotelskih soba, pa čak i automobila. Naravno, nije zanemariva ni mogućnost razmene podataka između dva uređaja (elektronske vizit karte ili fajlovi), pogotovo što je uspostavljanje komunikacije mnogo brže nego kod drugih bežičnih tehnologija. Zbog toga se NFC može koristiti i za inicijaciju i brzo podešavanje drugih vidova komunikacije kao što su WiFi ili Bluetooth (bez potrebe za otkrivanjem, uparivanjem, kucanjem passworda i slično). Dobra stvar je i kompatibilnost sa postojećim RFID sistemom gde telefon opremljen NFC komponentom može da posluži kao zamena za klasičnu RFID karticu kakve se sve češće koriste kao mera sigurnosti i u domaćim kompanijama. Za kraj, postoji i mogućnost očitavanja raznih vrsta oznaka (tagova), na bilbordima, putokazima ili proizvodima, što otvara čitav novi prostor interaktivnog oglašavanja.
Na žalost, iPad 2 nije opravdao očekivanja u ovoj oblasti, pa ćemo za NFC na trenutno najpopularnijem tablet uređaju morati da sačekamo još neko vreme, premda se šuška da Apple testira NFC tehnologiju za novi iPhone. Sa druge strane, ostali proizvođači mobilnih uređaja već uveliko rade na proizvodnji modela sa podrškom za ovu tehnologiju, tako da slobodno mogu da kažem da će godinu pred nama u velikoj meri obeležiti “bliski susreti mobilne vrste” i brojni novi servisi koji će koristiti Near Field Communication.
Ostavi komentar