Stiv Džobs, suosnivač kompanije Epl i jedna od ikona razvoja informacionih tehnologija, izneo je još 1990. godine veoma zanimljivu misao. Priča je o tome da, kada se napravi lista efikasnosti kretanja različitih životinjskih vrsta (koliko energije utroše da bi prešli jedan kilometar), čovek zauzima ne baš slavno mesto na trećini spiska. Kondor je ubedljivo prvi. Međutim, ono što nas, kao inteligentna bića, izdvaja od drugih vrsta je sposobnost kreiranja alata koji će unaprediti naše prirodne predispozicije. Čovek na biciklu je efikasniji čak i od kondora. E sad, prema gospodinu Džobsu, kompjuter je bicikl za mozak – alat koji može da podigne efikasnost našeg uma do neslućenih granica.
Računari bi, brže nego što mislimo, mogli postati i mnogo više od toga, možda čak umovi za sebe. Naime, poznata kuća za istraživanje i analizu IT industrije Gartner predviđa da bi u narednih nekoliko godina (do 2017.), čak 10 procenata računara moglo da se bavi učenjem umesto prostim procesiranjem podataka. Ako je učenje odlika inteligencije, onda možemo reći da bi kompjuteri mogli postati inteligentni na način sličan ljudima. Na ovome se već uveliko radi i postoje određeni rezultati, ali treba videti koliko bi brzo ovakva rešenja mogla ući u masovnu upotrebu i kakve će to implikacije imati na ljudski rod. Prateći priču Stiva Džobsa, može se očekivati da računari postanu sposobni da razvijaju sopstvene alate za unapređenje mogućnosti. To je, međutim, naučna fantastika koja budi više zebnje nego nade.
Ostavi komentar