Asimetrično i digitalno

2008 - Nov - 16

Poslednja statistička istraživanja pokazuju da je u Srbiji ADSL najpopularniji način za brzu konekciju na Internet, i pored toga što nisu ostvareni svi planovi za proširenje infrastrukture i povećanje broja korisnika. Nisam, međutim, siguran koliko potencijalnih i trenutnih korisnika zna odgovor na pitanje o tačnom značenju skraćenice ADSL i pratećih pojmova?

Pa da pođemo redom, od pojmova koji se nalaze “na strani” korisnika. Rešili ste, dakle, da uvedete ADSL liniju (Asymmetric Digital Subscriber Line, eng. asimetrična digitalna pretplatnička linija). Značenje poslednje tri reči je prilično jasno, a linija je asimetrična zbog toga što je brzina prijema podataka (download) značajno veća od brzine slanja informacija ka Internetu (upload). Srećom, kućni korisnici podatke većinom preuzimaju, pa ova asimetrija ne predstavlja ozbiljan problem. Najpre vam je potreban ADSL modem koji može biti u obliku PCI računarske kartice ili USB uređaja koji je mnogo češće u upotrebi. Postoji i mogućnost da ADSL liniju povežete sa računarom (ili više računara istovremeno) pomoću mrežnog ili Wireless rutera, ali se ova opcija retko koristi zbog relativno visoke cene. Jedan kraj telefonskog kabla priključujete na ADSL modem, a drugi na takozvani spliter. Spliter je minijaturni uređaj (veličine kutije šibica) u koji na jednom kraju ulazi telefonski kabl “iz zida”, a čiji signal on razdvaja na ADSL i liniju za telefonski aparat. Zbog sličnosti sa standardnim telefonskim razdvajačem (jedna linija, više telefona) je i dobio ime (spilitter, eng. razdvajač), iako je stručnije koristiti naziv micro-filter, pošto služi za filtriranje glasovnih i digitalnih signala.

Drugi kraj telefonske žice, takozvane parice (čini je par bakarnih žica), završava se u centrali. Da bi ADSL funkcionisao, udaljenost između vas i centrale ne sme preći 5,5 kilometara. Ako je ovaj uslov zadovoljen, vašu paricu će u centrali sačekati swich (eng. skretnica), uređaj koji sa jedne strane obezbeđuje izlaz u standardnu telefonsku mrežu, a sa druge ADSL signal prosleđuje ka aparatu koji se naziva DSLAM. Ovo je skraćenica od DSL Access Miltiplexer, što znači da će on sve dolazne DSL linije (DSLAM istovremeno podržava gotovo sve tipove DSL-a, a ne samo ADSL) spojiti u jednu liniju velikog kapaciteta koja se, posredstvom Internet Service Providera, povezuje na Internet. DSLAM obezbeđuje osnovnu prednost ADSL-a u odnosu na kablovski Internet koji se takođe često koristi u našoj zemlji. Dok kablovski korisnici dele link koji je “doveden” u zgradu ili blok zgrada, ADSL obezbeđuje da svako korisnik ima nezavisnu vezu do DSLAM-a, pa povećanje broja korisnika ne ugrožava propusnu moć veze. Ipak, treba imati na umu da i performanse ADSL-a zavise od ukupnog linka ka Internetu koji poseduje provajder.

O prednostima i značaju Interneta kao globalnog fenomena bez koga je savemeni svet nezamisliv govorio sam u više navrata. Većina naprednih funkcionalnosti koje donosi “mreža svih mreža” moguće su samo ako posedujete širokopojasnu, takozvanu broadband konekciju. Nadam se da će u skorijoj budućnosti ADSL i ostali načini za ostvarenje brze veze ka Internetu postati pristupačniji i dostupni većini mladih u našoj zemlji budući da su računarska pismenost i hvatanje koraka sa modernim informacionim tehnologijama od presudne važnosti za napredak društva.