pratite me na:
Društvene mreže, Fejsbuk pre svih, uspele su da steknu neverovatnu popularnost u veoma kratkom roku i da mnogim korisnicima postanu neka vrsta sinonima za internet. Komunikacija sa prijateljima, upoznavanje novih ljudi, deljenje detalja iz života, preporuke i zanimljivosti samo su deo aktivnosti na ovim portalima. Ipak, mnogi će postaviti pitanje gde je ekonomski interes vlasnika društvenih mreža i na koji način pokrivaju ogromne troškove mrežne infrastrukture, servera i stotina zaposlenih. Odgovor je jednostavan – roba kojom raspolažu smo mi, korisnici. Prodaju nas, odnosno naše posete i pregledanje sadržaja, oglašivačima koji opet imaju interes da svoje proizvode nude veoma precizno definisanoj publici. Za razliku od klasičnog oglašavanja, na primer na bilbordima, ovde se oglasi prikazuju samo onima koje proizvod ili usluga mogu da interesuju, prema geografskoj lokaciji, godištu, polu, interesovanjima, društvenom statusu, prethodnim kupovinama i slično.
E sad, društvene mreže sve te informacije imaju jer ih mi, voljno ili po zahtevu, svesno ili nesvesno, dajemo. Mreže se trude da „izvuku“ što više podataka pa zbog toga uvode određena pravila i obaveze. To se mnogim korisnicima sve manje sviđa jer narušava osećaj privatnosti i slobode. Zbog toga ne treba da čudi vest o rastu popularnosti nove mreže, nazvane „Elo“, koja pretenduje da postane neka vrsta anti Fejsbuka. Naime, kreatori tvrde da uopšte neće biti reklama i da će korisnici moći da zadrže svoju privatnost. Pomama za novim socijalnom portalom pokazuje da definitivno postoji neka vrsta zasićenja vodećim mrežama. Sa druge strane, pravo je pitanje da li će Elo uopšte zaživeti nakon prvobitnog oduševljenja, budući da sajt poseduje veoma ograničene funkcionalnosti. Čak i ako im to pođe za rukom, tvorci će se pre ili kasnije suočiti sa realnošću potrebe za finansiranjem i pronalaženjem poslovnog modela.
Ostavi komentar