pratite me na:
Automobili bez vozača, odnosno autonomna vozila, tema su koja u poslednjih nekoliko godina zaokuplja pažnju inženjera, inovatora, ali i šire publike. Uostalom, možda je upravo ovo oblast koja predstavlja očigledan dokaz da smo zagazili u tehnološku budućnost o kojoj smo maštali krajem prethodnog milenijuma.
Premda na osnovu svega što ovih dana možemo da pročitamo deluje kao da je samo pitanje dana kada ćemo u salonima automobila moći da vidimo nove modele sposobne da nas prevezu do odredišta bez našeg angažovanja, situacija je malo komplikovanija. Naime, da bi vozila bez vozača nesmetano funkcionisala i bila bezbedna po sve učesnike u saobraćaju, treba da je budu omogućeni brojni preduslovi. U pozadini imamo izuzetno kompleksan infrastrukturni i hardversko-softverski sistem. Senzori u samom automobilu prvi su i osnovni element koji obezbeđuje da vozilo „vidi“ okruženje. Ono što detektuje automobil potrebno je ali ne i dovoljno – mora da postoji pametna povezana saobraćajna infrastruktura koja će vozilima dostavljati neophodne informacije o široj situaciji. Takođe, ti isti sistemi, poput pametnih semafora i signalizacije, mogu da prihvate podatke od automobila i da ih proslede ostalim učesnicima u saobraćaju. Prikupljeni podaci treba da budu smešteni u nekoj vrsti klaud okruženja koje je robusno i uvek dostupno. Jednako bitna je i brzina i pouzdanost veze koja će da omogući razmenu podataka. Tu na scenu stupaju mobilne mreže pete generacije. Softverska rešenja za upravljanje ovako kompleksnim sistemom zaslužuju poseban članak, o čemu ću pisati nekom drugom prilikom. Na kraju, ali ništa manje značajna je i kompjuterska snaga, u samom vozilu i u klaudu, neophodna za pokretanje programa i obradu podataka u realnom vremenu. Na sve to moramo imati u vidu borbu proizvođača za ostvarenje što niže cene vozila i uspostavljanje standarda na globalnom nivou.
Dok svaka od pomenutih komponenti ne bude uklopljena u jedinstven sistem i dovoljno pouzdana, ne možemo da očekujemo masovnu primenu autonomnih automobila, dostavna vozila bez vozača i slična rešenja. Dobra vest je da se na svemu nabrojanom uveliko radi. Osim toga, delovi ovako zamišljenog sistema omogućiće i brojne druge pogodnosti koje nude pametni gradovi, veštačka inteligencija i sveprisutan pristup internetu. Bezbednost saobraćaja, telemedicina, kvalitetnije obrazovanje i internet stvari samo su neke od njih.
Ostavi komentar