pratite me na:
Kupovina i preuzimanje sadržaja sa Interneta, poput pesama, video zapisa, elektronskih knjiga ili softvera, za korisnike je višestruko isplativa. Osim praktično trenutne dostave i kupovine iz fotelje, bitna je i značajno niža cena. Ne samo što možete, na primer, da izaberete samo jednu numeru umesto da kupite ceo muzički album, već ne morate da plaćate pakovanje i medij (obično papir, CD ili DVD disk), a u većini slučajeva ni porez. Ovo poslednje već nekoliko godina na Zapadu izaziva brojne polemike, lobiranja i donošenje novih zakona.
Naime, Evropska Unija usvojila je još tokom 2003. godine zakon o primeni poreza na dodatu vrednost na sve elektronske sadržaje koji se distribuiraju putem Interneta, a slični zakoni doneti su i u petnaestak saveznih država u SAD, od čega više od polovine samo tokom prošle godine. Još od prvih najava zakona o porezu na digitalna dobra (eng. digital goods) pokrenute su rasprave o njegovim implikacijama i smislenosti. Dok zagovornici tvrde da su zbog neplaćanja poreza na onlajn sadržaje oštećeni svi građani, a posebno oni koji kupuju knjige, muziku i filmove u fizičkom obliku, protivnici oporezivanja digitalnih dobara ne odustaju od svojih argumenata. Selektivna primena ovih zakona u različitim državama može da izazove brojne probleme na tržištu, pokrene migracije kompanija i proizvede nelojalnu konkurenciju. Osim toga, u vreme kada briga o očuvanju čovekove sredine, sprečavanju globalnog zagrevanja i smanjenju potrošnje energetskih resursa dostiže svoj vrhunac, oni smatraju da je kontraproduktivno oporezivati i na taj način gušiti jedan od “najzelenijih” načina za distribuciju muzike, knjiga, filmova i softvera.
Sigurno je da će aktuelna ekonomska kriza uticati na to da se sve više država odluči za oporezivanje “digitalne robe” jer to može biti odličan način za dopunu budžeta, pogotovo ako znamo da je promet u elektronskoj trgovini oko 150 milijardi dolara godišnje i da ova grana spada među otpornije na krizu. Appleov iTunes, najpopularnija prodavnica za onlajn preuzimanje muzike i video zapisa (zbog toga se kolokvijalno ovaj porez naziva iPorez, osnosno iTax) do sada je prodala preko 5 milijardi fajlova, a slavni Amazon.com postigao je u poslednjem kvartalu prošle godine rast prodaje od 18% uprkos pesimističnim najavama.
Mi smo, na žalost, još uvek daleko od brige o ovim pitanjima. Da bi kupovina elektronskih sadržaja postala važna tema, neophodno je da ljudi ozbiljnije koriste ovu pogodnost informacionih tehnologija. Za to je opet potrebno da postoji odgovarajuća infrastruktura, mogućnost širokopojasnog pristupa Mreži i kritična masa korisnika računara i Interneta. Osim toga, bitno je i da u većoj meri zaživi onlajn kupovina platnim karticama i drugim metodama bezgotovinskog plaćanja. Posle otprilike godinu i po dana od pojave prvih domaćih Internet prodavnica ova oblast i dalje napreduje sitnim koracima. Nepoverenje građana u sigurnost njihovih podataka moguće je razvejati kvalitetnom uslugom, pristupačnom ponudom i posebnim pogodnostima, a napori kompanija koje se bave ovom oblašću su za svaku pohvalu. Nedostaje međutim jasnija strategija promovisanja onlajn poslovanja i svih prednosti koje donosi digitalno doba.
Ostavi komentar